Marketing i e-business: Crossover poslovanja za novo doba

Kada čovek otvori novine i pročita vest da je Srbija u 2011-toj dotakla dno i da je u našoj zemlji zaposlenost pala na istorijski minimum, malo koja tema može da privuče pažnju, pogotovu ako se radi o metodama i tehnikama koje u realnom životu mogu da povećaju sve ono što Srbija odavno nema – proizvodnju, zaposlenost, investicije i sveukupni razvoj društva.

Ali čak i da prenebregnemo narodnu umotvorinu koja kaže da „sit gladnom ne veruje“, mimo Srbije objektivno postoje zemlje koje su iskoračile u novi vek u kojem se koriste metode i alati koji unapređuju poslovnu klimu i životni standard njihovih građana. I to uprkos svetskoj finansijskoj krizi.

ZNANJE KAO KAPITAL: U sveprisutnom procesu globalizacije koga prati ekspanzivni razvoj tehnologije i medija, savremeni napredak društva, kao i dalji ekonomski razvoj čovečanstva, u najvećoj meri zasnovani su na razvoju informacionog društva, u kome je informacija, odnosno znanje jedan od najvažnijih resursa.

Kada znanje (odnosno informacije kojima raspolažete) postane ključni faktor uspešnog ekonomskog razvoja, dolazi do promene tradicionalnih obrazaca poslovanja i stvaranja novog modela biznisa – koji treba da odgovori izazovima globalnog tržišta.

Težište razvoja se, na taj način, pomera iz materijalne (eksploatacija prirodnih resursa, zavisnost od teške industrije, preskup transport itd.) u intelektualnu sferu – uz podršku informacija i niza mogućnosti koje nam pruža savremena digitalna, elektronska ekonomija.

Novi vid poslovanja: e-business

Istraživači različitih modela nove ekonomije jedinstveno zaključuju da je znanje postalo primarna sirovina i rezultat ekonomskih aktivnosti. Ključ uspeha savremenih preduzeća jeste u njihovoj sposobnosti privlačenja i/ili razvijanja vlastitog intelektualnog kapitala i njegovoj transformaciji u proizvode i usluge kako bi u globalnoj konkurenciji uspešno zadovoljila potrebe savremenih potrošača.

DIGITALNA EKONOMIJA: Da bi neko društvo, privreda ili preduzeće moglo da pređe u novu, naprednu fazu razvoja moraju se ispuniti mnogobrojni uslovi. Kao što su za nastanak industrijske revolucije bili neophodni brojni tehničko-tehnološki pronalasci i mašine, tako i najnovija faza razvoja društva i ekonomije zasniva se na razvoju, pre svega, informacione i (tele)komunikacione tehnologije.

U najširem smislu, osnovna infrastruktura koja omogućava postojanje elektronske (digitalne) ekonomije je informaciona tehnologija. Informaciona tehnologija se u proteklih nekoliko decenija toliko snažno razvila da se danas sastoji od nepreglednog broja uređaja, računara i sistema koji se stalno unapređuju u pravcu povećanja njihovog kapaciteta, brzine i mogućnosti upotrebe. Takođe, stalno se pojavljuju potpuno novi oblici informacione infrastrukture koji pomeraju dosadašnje granice IT-a.

Snažan razvoj informatičke tehnologije, pre svega Interneta i poslovnih modela koji su razvijeni i prilagođeni poslovanju na ovoj „svetskoj mreži“, značajno su promenili tradicionalni način poslovanja i marketinga. Novi oblici poslovanja i trgovanja (razvoj tzv. nove ekonomije i elektronske trgovine) izmenili su odnos i komunikaciju između marketing stručnjaka i potrošača.

INTERNET KAO KATALIZATOR PROMENA: Nema sumnje da je upravo razvoj Interneta u najvećoj meri doprineo novim oblicima elektronskog poslovanja i eksploataciji novih oblika marketinškog poslovanja, koji su „penzionisali“ tradicionalan 4P model marketinga, zasnovanog na krutom, zastarelom poimanju marketing miksa.

Internet – kao elektronska „mreža svih mreža“ – sistem je koji povezuje kućne, poslovne, akademske, vladine, vojne i druge mreže, a u kome dolazi do međusobne razmene informacija i usluga, od kojih su svakako najpopularnije WorldWideWeb, e-mail, chat ili prenos i razmena najrazličitijih vrsta fajlova (datoteka).

Sa druge strane, poslovanje na Internetu – (elektronsko) e-poslovanje (e-business) se opisuje kao poslovna transformacija koja se javlja eksploatacijom prednosti udruživanja preduzeća (integracija), procesa saradnje (kolaboracija) i globalnog mrežnog povezivanja, korišćenjem Interneta kao medija.

Internet okruženje obezbeđuje uslove i mogućnosti za razvoj novih oblika poslovanja koji konstituišu digitalnu ili novu ekonomiju. Ovim pojmovima danas najčešće označavamo industrije koje podstiču razvoj ili značajno učestvuju u elektronskom poslovanju i internetu, koje razvijaju i marketiraju kompjuterske hardvere i softwere i razvijaju, ili obezbeđuju, rastući niz telekomunikacionih usluga.

Specifične snage koje oblikuju savremeno informatičko (digitalno) doba su:

•    digitalizacija i povezanost – eksplozija Interneta,
•    novi oblici posrednika
•    prilagođavanje potrošačima (customisation) i
•    prilagođavanje željama potrošača (customerisation)

SRPSKA REALNOST: U našoj zemlji situacija nije nimalo ružičasta, mada je primetan izvestan napredak u poslednjih nekoliko godina. Iako je vidljiv rast broja računara u srpskim domaćinstvima i preduzećima, kada je u pitanju elektronsko poslovanje i korišćenje Interneta u svrhu kupovine i prodaje proizvoda i usluga, stanje nije ohrabrujuće. To potvrđuju i istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima 46,8% domaćinstava poseduje računar, a 36,7% i internet priključak. Nažalost, istraživanja su pokazala da čak 54 odsto građana ove zemlje nikad nije koristilo internet!

Kada je reč o elektronskoj trgovini, čak 87,4 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge putem ove mreže. Kao razlog zašto ne obavljaju kupovinu putem interneta 40% ljudi navodi kao odgovor moć navike, 10,5% brigu oko bezbednosti plaćanja, 9,6% neposedovanje platne kartice kojom se može plaćati preko interneta, a čak 59,2% da nikada nisu imali potrebe za tim. Sa druge strane 94,5% privrede poseduje internet vezu, ali samo 67% preduzeća ima internet sajt, a svega 22,4% preduzeća primenjuje neki oblik e-poslovanja.

Kaskamo za svetom: internet trgovina u Srbiji sporo napreduje

Prvi korak u razvoju elektronskih oblika poslovanja mora poteći od državnih institucija i regulatornih tela. Danas se Republika Srbija nalazi u početnoj fazi u postavljanju uslova i institucija za razvoj elektronske trgovine. Nasuprot trendu u razvijenim zemljama u Republici Srbiji se nije na adekvatan način propratilo kretanje elektronskog poslovanja i elektronske trgovine. Dosadašnja pravna regulativa u našoj zemlji predstavlja samo parcijalno rešavanje postojećih problema. Inostrana praksa Sjedinjenih Američkih Država kao i Evropske unije ukazuje na činjenicu da razvoj informacionih tehnologija koje se primenjuju u trgovini putem Interneta mora biti praćeno novim pravnim aktima, kao i konstantnim promenama i dopunama već postojećih pravnih propisa.

Tako kažu stručnjaci. Činjenica je, međutim, da nije samo država zakazala po ovom pitanju. Nizak nivo upućenosti i osposobljenosti za rad na računarima, razlog je što veliki broj menadžera u preduzećima i dalje ne pokazuje interesovanje za uvođenje elektronske trgovine, dok sa druge strane, problem je što i postojeću ponudu koristi tek simboličan broj kupaca/potrošača. Osim toga, možda i najveću prepreku predstavlja standard građana i njihova platežna (ne)sposobnost, koja direktno utiče na mogućnosti nabavke računara i prstupa internetu po povoljnim cenama. I tu dolazimo do začaranog kruga.

DA LI JE BUDUĆNOST „ELEKTRONSKA“: U kom će se pravcu ekonomija, pa samim tim i marketing razvijati veoma je teško proceniti jer je brzina promena velika i predviđanja budućeg razvoja obično su samo loše i nedovoljno precizne projekcije budućnosti. Sadašnji trendovi ukazuju da se ekonomija sve više seli na Internet, koji više nije samo mreža za povezivanje nego je i poslovno okruženje i osnovni generator novog razvoja. I Srbija bi morala da uhvati priključak, jer ukoliko i po ovom pitanju ostanemo po strani, na „slepom koloseku“, izgubićemo još decenije dok nam se ne ukaže neka nova prilika za sveobuhvatan razvoj. A tada će već možda biti isuviše kasno.

* * * * *

Napomena:

U članku je korišćena sledeća literatura:

Filipović V., Kostić M., Marketing menadžment, Teorija i praksa;

Milenović B., Ratković M., Strategije marketinga;

Kolaković M., Virtualna ekonomija, strategija;

Končar J., Petrović Katai. Z., Pravci razvoja elektronske trgovine u Republici Srbiji;

Milić M., Faktori uspeha u implementaciji elektronske trgovine.