Srbija u 2012-oj: Ko preživi – pričaće

Ne, ovde se ne radi o drevnom majanskom proročanstvu po kome će svet – a kakve smo sreće ni to zlo nas verovatno ne bi zaobišlo! – pogoditi neopisiva kataklizma, već o obeshrabrujućoj perspektivi srpske privrede i ekonomije u 2012-toj godini. Niko ne voli da se nađe u ulozi epske ptice zloslutnice, ali ćutanje o problemima sa kojima se kao društvo suočavamo deluje mi kao mnogo veći greh.

Pre više od šest meseci, pišući tekst o aktuelnim ekonomskim i društvenim prilikama u Srbiji, izneo sam niz poražavajućih podataka o sumornom stanju srpske privrede više od deset godina nakon izolacije, sankcija i odlaska sa vlasti Miloševićevog režima.

Početkom 2012. godine ekonomski pokazatelji ponovo su, na najbrutalniji način, ogolili našu realnost – Srbija je privredno i društveno demolirana zemlja, kojoj će biti potrebne decenije – ako uopšte i „preživi“ do tada! – da izađe iz duboke provalije u kojoj se nalazi.

Jasno je svima da se nalazimo u krizi. Ne treba imati sindrome neizlečivog pesimiste, pa shvatiti da se ne živi dobro. Uostalom, svi na sopstvenoj koži mogu osetiti kako se „talasi“ krize u prethodnih nekoliko godina pretvaraju u sve veći deficit i istanjenost kućnog budžeta. Međutim, uz sve realne poteškoće i finansijske probleme sa kojima se, pojedinačno, suočavamo, to se ipak svodi na naš subjektivni osećaj.

Druga stvar je realnost. A ona je gotovo katastrofalna. Kada se, jedan za drugim, poređaju egzaktni podaci – brojčani, procentualni, statistički – koji govore o stanju srpske ekonomije, onda taj malj koji je iz sve snage lupio po domaćoj privredi, natera čoveka da se uhvati za glavu i ozbiljno razmotri koje sve mogućnosti ima na raspolaganju u pečalbi, bilo gde u inostranstvu, samo da se što više udalji od ove zemlje koja nikako da zaustavi slobodan pad u ništavilo.

Može li srpska lađa da okrene kurs?

Surovu stvarnost i još suroviju neposrednu budućnost koja nas čeka u 2012. godini političari neće moći da zamagle propagandnim porukama tokom predizborne kampanje. Vlast odmetnuta od naroda pokušaće, naravno, svojim skupim i šarenim spotovima da ublaži katastrofalne rezultate politike koju je vodila u prethodnom periodu. Vrla opozicija će pak, patriotskim bubnjanjem u prsa, nastojati da iskoristi muku naroda da dođe na vlast. I tako u krug.

Šta, međutim, poručuje naša svakodnevica? Srbija je ovih dana zabeležila čak dva negativna istorijska rekorda: prvi se ogleda u činjenici da ova zemlja nikada nije imala manje zaposlenih, što potvrđuju i podaci Privredne komore Srbije, koji kažu da u našoj zemlji platu trenutno prima 1.743.411 radnika, što je istorijski minimum zaposlenosti u Republici.
– Kad se osvrnemo u prošlost, stopa od skoro 24 odsto nezaposlenih je svakako najveća do sada – potvrđuje i Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Drugo neslavno dostignuće Srbije tiče se realnog sektora, konkretnije poljoprivrede, gde smo suočeni sa podatkom da je pšenicom zasejano samo 464.500 hektara (u optimalnom roku zasejano je samo oko 300.000 hektara), što je negativan istorijski rekord, a sva je prilika da će Srbija biti prinuđena da ograniči, ili sasvim obustavi, izvoz pšenice, pa čak i da postane uvoznik ove strateške sirovine.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka, prof. Mlađen Kovačević u autorskom tekstu u listu „Danas“ upozorio je da se Srbija nalazi pred ekonomskim i privrednim bankrotom, potkrepivši ovu tvrdnju nizom pokazatelja koji govore o očajnom stanju srpske ekonomije. Prema njegovim rečima, industrijska proizvodnja (od maja) beleži negativne stope rasta, a besparica, sve veća nelikvidnost, gomilanje gubitaka i sve skuplji krediti, takođe će loše uticati na veliki deo industrijske proizvodnje u budućnosti.

Jedino mesto gde ima posla: Nezaposlenost pretvara Srbiju u kolektivni buvljak

Profesor Kovačević smatra da je plan Vlade da će BDP u 2012. ostvariti rast od 1,5 odsto nerealan, tim pre što se Srbija po nizu pokazatelja na kraju 2011. nalazi u težem položaju nego u prethodnih nekoliko godina. Prema tome, planirati bilo kakav rast u 2012. pre je teorijska, nego praktična mogućnost.

Spoljni dug Srbije premašio je 24 milijarde evra, a da bi održala kakav-takav standard, Vlada premijera Mirka Cvetkovića za tri godine mandata zadužila se za šest milijardi evra. Time je javni dug zemlje porastao za 69 posto – sa 8,7 milijardi (2008), na 14,7 milijardi evra (2011). Samo u 2011. Srbija se zaduživala tempom od skoro devet i po miliona evra na dan, što otvara pitanje iz kojih izvora će se to u narednih nekoliko godina vraćati pozajmljene milijarde?

Kada je o „rak-rani“ srpskog društva reč,  a to je, bez dileme, ogromna nezaposlenost stanovništva, i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje ne ukazuju na optimizam jer na posao u ovom trenutku čeka čak 735.053 građana. Stopa nezaposlenosti je u aprilu 2010. bila 19,2 odsto, a već u oktobru 2011. godine 22,2 odsto. S druge strane, stopa zaposlenosti je u opadanju pa je tako krajem prošle godine ona iznosila 36,2 odsto, dok je godinu i po dana ranije bila 37,7 odsto. A sva je prilika da će 2012. godina, u kojoj se očekuje udar novog talasa svetske finansijske krize, biti upamćena kao još jedna u crnoj seriji godina koje su uništile zaposlenost u Srbiji.

– Teško nas vreme tek očekuje i u ovoj godini će sigurno bez posla ostati još najmanje 150.000 radnika – prognozira Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. – Ovakve sumorne statistike su rezultat mnogo faktora. Izostao je socijalni dijalog, godinama se vodi loša ekonomska politika, država se ponaša rasipnički… A kada na to dodate i ekonomsku krizu i činjenicu da je 2012. unapred izgubljena jer je izborna, izvesno je da će na leđa radnika pasti još tereta, tvrdi g-đa Savić.

Da je stanje alarmantno, potvrđuju i podaci Unije poslodavaca Srbije, koji su pokazali da su za poslednje tri godine troškovi usluga porasli za 39,6 odsto, a troškovi proizvodnje za više od 42 odsto. U isto vreme, kupovna moć građana pala je za 35 odsto.

„Skroz sam bankrot, mama“: Sve je više katanaca na kapijama preduzeća

Srbija će, po svemu sudeći, ostati nerazvijena, prezadužena zemlja sa sve starijim i očajnijim stanovništvom, drugim rečima ostaće i dalje „crna tačka“ u Evropi, što ukazuju i podaci da je po konkurentnosti tek na 95 mestu i da se svrstala u red visokozaduženih zemalja.

A kada govorimo o zaduženosti, ni stanovništvo, a još manje privredni subjekti, nemaju čemu da se nadaju u narednom periodu. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, kompanije i stanovništvo dugovali su 18,5 milijardi evra bankama na kraju prošle godine. Kako je rekao Veroljub Dugalić, generalni sekretar ovog Udruženja, od ovog iznosa 12 milijardi evra bio je dug pravnih lica, odnosno kompanija, pet milijardi evra je bio dug stanovništva, dok su manji deo dugovali preduzetnici.

Summa summarum, zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade.

I kako, nakon svega, isplivati iz ove krize? Najbolje bi bilo da se jednog jutra probudimo i osvanemo u sasvim novoj, uređenoj i modernoj Srbiji, čiji problemi su nestali jednim blagim dodirom čarobnog štapića. Ali toga nema čak ni u bajkama. Stručnjaci kažu da je za povećanje stope zaposlenosti neophodan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje četiri procenta na godišnjem nivou, što je teško zamislivo imajući u vidu produbljenje krize i nestabilnosti u Evrozoni, što će se svakako „preliti“ i na Srbiju.

Sa nagomilanim ekonomskim problemima, korumpiranom, bahatom ili nesposobnom elitom, nerešenim državnim i teritorijalnim pitanjem, sa zaglupljujućom i „okupiranom” medijskom sferom, uz stotine hiljada očajnih ljudi koji ne vide nikakvu perspektivu i poražavajućim stanjem u domaćim prosvetnim i zdravstvenim institucijama, nemamo se, zaista, mnogo čemu nadati.

Srbiju će, moja generacija, pamtiti po tome. Po čemu li će je pamtiti ovi posle nas?

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „Srbija u 2012-oj: Ko preživi – pričaće

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s