Kreativni odmor, a ne masovni turizam

Ubrzani razvoj tehnologije iz osnove je promenio način na koji turisti organizuju svoja putovanja i odmor. Isto tako i marketing u ovoj atraktivnoj oblasti traži novu koncepciju, primerenu savremenim trendovima u turizmu

Razvoj savremenog turizma, kao izuzetno značajne privredne grane svuda u svetu, nezamisliv je bez kontinuiranog ulaganja u marketinške i promotivne aktivnosti. Čak i one države koje se ne mogu pohvaliti blistavim peščanim plažama, snežnim planinskim vrhovima, ili atraktivnim gradovima sa bogatom i dugom tradicijom, traže svoje mesto na turističkoj mapi sveta. Zbog toga je iznalaženje kreativnih marketing rešenja – koja u najboljem svetlu prikazuju prednosti konkretne turističke destinacije – izuzetno važan element u privlačenju što većeg broja posetilaca i turista.

Jedna od najpoznatijih definicija marketinga u turizmu potiče od strane rodonačelnika savremenog koncepta ove značajne oblasti, švajcarskog autora Josta Kripendorfa, koja glasi da je to “sistematsko i koordinirano prilagođavanje poslovne politike turističkih preduzeća i turističke politike države na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba određenih grupa potrošača i tako ostvario odgovarajući profit”.

Digitalni turizam

Ubrzani razvoj tehnologije iz korena je promenio način na koji pojedinci pripremaju i organizuju svoja turistička putovanja i odmor. Statistike pokazuju da više od 70 odsto od ukupnog broja putovanja na svetu upravo započinju pretragom na internetu, dok se preko 40 odsto plaćanja svih putovanja obavi, takođe, na svetskoj internet mreži. Ovi procenti još su viši u digitalno najrazvijenijim zemljama sveta. Moglo bi se stoga, bez imalo preterivanja, reći da onaj ko danas nije prisutan na internetu, taj je – turistički “mrtav”. Upravo zato, kreiranje novog turističkog proizvoda, primerenog savremenim trendovima, podrazumeva i bitnu promenu marketinškog pristupa. Nekadašnji koncept „masovnog turizma“, koji je podrazumevao da što veći broj ljudi dođe na određenu destinaciju i naprosto „nestane“ iz nje dve nedelje kasnije, danas više nije aktuelan. Sve više se teži tzv. „kreativnom odmoru“ i turizmu okrenutom individualnom i spontanom doživljaju pojedinaca, a takav trend može se očekivati i u narednom periodu. Još jedna bitna razlika je i sve izraženija tendencija da se odmor koristi češće, a kraće, što bi za zemlju poput Srbije bila odlična prilika za razvoj sektora turizma.

Današnji putnici oslanjaju se, takođe, sve više na informacije dobijene sa društvenih mreža prilikom odabira adekvatne turističke destinacije. Oni žele da vide preporuke drugih turista, da saznaju koja su to najbolja mesta za izlazak i provod, ili da se jednostavno bolje upoznaju sa sistemom gradskog prevoza u traženom mestu. Za promociju turističkih destinacija više nisu dovoljni klasični kanali oglašavanja, reklame u specijalizovanoj štampi ili, pak, spotovi na TV-u. Potrebno je koncipirati jedinstvenu ponudu koja će udovoljiti specifičnim željama i potrebama korisnika-potencijalnih turista i omogućiti im dodatnu vrednost, zbog koje bi svoje vreme i finansijska sredstva utrošili baš na tom izabranom mestu.

Internet, hrana, Wi-Fi…

Podrazumeva se već da turistički objekti u svojoj ponudi posetiocima nude internet i besplatan Wi-Fi, jer turisti vole da kače svoje fotografije i snimke sa odmora na brojne društvene mreže. Takođe, izuzetno popularna oblast koja unapređuje vidljivost turističkih destinacija je i lokalna gastronomija, a dokazano je da profesionalno urađene fotografije hrane i pića izuzetno dobro prolaze kod turista koji se informišu putem interneta. Atraktivnost ponude svakako poboljšava i jednostavna, po mogućstvu onlajn, rezervacija smeštaja i prevoza. Sve skupa, marketing u turizmu traži uspostavljanje dobrih odnosa sa sadašnjim ili potencijalnim kupcima turističkih aranžmana, što u perspektivi zaista može da unapredi poslovanje i atraktivnost turističke destinacije.

U našoj zemlji, međutim, nadležni priznaju da se domaći turizam suočava sa velikim izazovima. To je, uostalom, potvrđeno i u „Strategiji razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine“, koje je izradilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. U tom dokumentu otvoreno se priznaje da „nije uspostavljen sistem upravljanja turističkim destinacijama i područjima, nije ostvarena efikasna funkcionalna veza između privrede, turističkih organizacija, asocijacija i poslovnih udruženja, obrazovnih i naučnih institucija radi formiranja sigurnog, dugoročnog i održivog razvoja turističkih prostora i područja“.

Srpski turizam i vaučeri

Dotrajala infrastruktura turističkih objekata u Srbiji, kao i neadekvatna marketinška podrška kojom bi se promovisale prednosti domaćeg turizma, predstavljaju možda i najozbiljnije prepreke daljem razvoju ove važne privredne grane. Ipak, neki pomaci su napravljeni. U marketinškom smislu, od strane domaće javnosti prepoznata je nacionalna kampanja Turističke organizacije Srbije (TOS) i njihov promo karavan koji – pod sloganom „Moja Srbija“ – krstari od grada do grada i tako reklamira srpski turizam. Takođe, time se dodatno promoviše i sistem dodele vaučera, koji je prošle godine predstavila Vlada Srbije, a u sklopu subvencija za razvoj domaćeg turizma. Podaci pokazuju da je ove godine iskazano veće interesovanje za vaučere nego prethodne, kao i da je do sada izdato preko 22.000 vaučera, zahvaljujući kojima je „povećan broj turista i produžen njihov boravak na domaćim turističkim destinacijama“, kako navode nadležni u TOS-u. Nažalost, daleko slabije rezultate dala je slična kampanja kojom su se subvencionisale domaće turističke agencije za dovođenje inostranih turista u Srbiju. Pokazalo se da naši turoperatori i agencije nisu preterano zainteresovane za podsticaje koje dodeljuje država, tako da ova akcija nije dala očekivane rezultate.

Ulaganje sredstava poreskih obveznika na gore navedene načine promocije domaćeg turizma, svakako da ima neuporedivo veću ekonomsku logiku, nego što je to, recimo, bio slučaj sa onim osnivanjem Saveta za promociju Srbije od pre par godina. Pompezno stvoren radi tobožnjeg „popravljanja slike Srbije u svetu“ taj Savet očito je više služio dnevno-političkoj svrsi, kao i ličnoj promociji njegovih članova. Bez obzira na, možda najbolje i najiskrenije, namere osnivača, taj Savet ugašen je veoma brzo po svom osnivanju i bez ikakvog opipljivog rezultata. Osim toga, vredi se podsetiti i na druge marketinške blamaže, poput onog skupo plaćenog spota o Srbiji emitovanog par puta na mreži CNN. Ispostavilo se da naš turistički promo-klip sadrži krupne audiovizuelne greške: muziku koja je već korišćena za spot druge države, Kazahstana, a uočeno je i da je u spotu prikazana crkva koja se nalazi na rumunskoj strani Dunava.

Ostaje stoga nada da svojevrsni „naslednik“  Saveta za promociju Srbije, danas aktuelni Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, poučen greškama iz prošlosti, neće biti još jedna promašena državna investicija. Koraci u dobrom smeru predstavljaju već pomenuta politika dodele vaučera, kao i usvajanje Strategije razvoja turizma do 2025. godine.

Takođe, vredi pohvaliti i pojedine medijske napore u promovisanju domaćeg turizma. Javni servis ima katkad običaj da, umesto napornih i nemaštovitih reklama, između emisija objavljuje profesionalno urađene snimke različitih srpskih predela i oblasti. Isto tako, za srpski turizam značajne su i specijalizovane emisije koje promovišu prirodna bogatstva, kao i običaje naše zemlje, poput „Žikine šarenice“ ili putopisnog serijala „Sasvim prirodno“.

Koncept održivog turizma

Sa aspekta marketinga, izuzetno atraktivna oblast savremenog turizma ogleda se i u konceptu tzv. održivog turizma, koji pokušava da odgovori  na izazove koje nameće sve veće zagađenje prirodne sredine izazvano upravo masovnom turističkom aktivnošću. Upravo održivi razvoj treba da bude osnova koja će omogućiti ostvarivanje različitih turističkih i ekonomskih ciljeva, uz istovremeno očuvanje postojećeg biodiverziteta i ekološke ravnoteže.

Takođe, novi trendovi sve više diktiraju potrebu za zajedničkim ulaganjima u oblasti turizma, što omogućava saradnju sa drugim turističkim preduzećima, organizacijama, ili čak i državama. Dobar primer je nedavni dogovor Srbije i Crne Gore o jedinstvenom nastupu na trećim tržištima, kao i na predstojećim turističkim sajmovima u Tokiju i Šangaju, koji spadaju u vodeće svetske manifestacija tog tipa.

Ekonomska kriza, ali i pretnja od potencijalnih terorističkih napada, uzdrmale su brojne poznate turističke destinacije širom sveta, što bi moglo da „preusmeri“ jedan deo regionalnih, ili evropskih turista u našu zemlju. Beograd je odavno prepoznat kao turistička atrakcija jugoistočne Evrope, a čuveni list „Fajnenšel tajms“ dodelio je Beogradu još 2006. godine laskavo priznanje, proglasivši ga gradom budućnosti južne Evrope. Pre nekoliko godina i svetski vodič „Lounli planet“ glavnom gradu Srbije dodelio je titulu Evropske prestonice zabave.

Nedavno je i poznata britanska izdavačka kuća „Raf gajds“ svrstala Beograd među top 10 gradova sveta za 2015. godinu, rame uz rame sa Johanesburgom, Malagom, Nju Orleansom i Hamburgom. O marketinškom potencijalu festivala Egzit, ili sabora trubača u Guči, već su ispisani brojni tekstovi u domaćoj i stranoj štampi. Imajući sve to u vidu, ostaje nada da će u godinama koje dolaze Srbija uspeti da postane turistički prepoznatljivo mesto, svrstano među najatraktivnije destinacije u ovom delu evropskog kontinenta.

(Ovaj tekst objavljen je u junskom broju Nacionalne poslovne revije)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s