Šefovi vlada zemalja Višegradske četvorke (V4) ne slažu se sa načinom na koji se u Evropskoj uniji vodi debata o rešavanju najveće migrantske krize još od Drugog svetskog rata. Oni smatraju da bi prihvat izbeglica trebao da funkcioniše isključivo po principu dobrovoljnosti, a ne po principu određenih kvota. Nemačka i neke druge zemlje to vide drugačije, a poslovični raskol unutar EU usporava rešenje za akutnu krizu
Iako su krajem juna na sastanku država „Višegradske četvorke“ (V4) premijeri Češke Republike, Slovačke, Poljske i Mađarske rezolutno odbili predlog Evropske komisije o obavezujućim kvotama za sve članice EU za prihvat izbeglica, pitanje masovnog dolaska migranata iz ratnih i kriznih područja u svetu i dalje je goruća tema u zemljama tzv. nove Evrope.
Prema rečima slovačkog premijera Roberta Fica, Slovačka je spremna da trajno prihvati samo stotinu izbeglica, i to porodica pripadnika hrišćanske manjine u Siriji, koje će zvanična Bratislava sama odabrati u Italiji i Grčkoj. Taj je broj kasnije povećan na 200, ali je ostao uslov da među njima ne budu muslimani. Fico je upozorio da je prema prvobitnom planu obavezujućih kvota, Slovačka na svojoj teritoriji trebalo da prihvati 1200 izbeglica, i to bez mogućnosti da ih sama odabere. „Mi smo ovo odbili s obrazloženjem da mora da važi dobrovoljni princip i na toj osnovi smo spremni da pokažemo određeni stepen solidarnosti“, objasnio je slovački premijer. Osim hrišćanskih porodica iz Sirije, ova zemlja je spremna da u okviru „humanitarnog transfera“ prihvati manji deo onih migranata koji će azil i potencijalno boravište zatražiti u drugim zemljama van Evropske unije, ali ne duže od 180 dana.
HRIŠĆANSKE IZBEGLICE I REFERENDUM: Inače, mehanizam kvota koji je predviđen za prijem migranata i tražilaca azila, trebalo je da omogući da se teret prihvata izbeglica ravnomerno raspodeli među zemljama Evropske unije, i to na osnovu nekoliko kriterijuma, među kojima su i veličina bruto domaćeg proizvoda zemlje domaćina, zatim broj stanovnika, stopa nezaposlenosti, broj izbeglica koje je neka zemlja do sada prihvatila, itd.
Nadolazeći talas migranata koji tražeći izvesniju i bolju budućnost planiraju da se domognu neke od zemalja Starog kontinenta, dodatno u Istočnoj Evropi podgrevaju primetne tenzije povodom (ne)rešavanja izbegličke krize: U Slovačkoj, baš kao i u drugim zemljama „Višegradske četvorke“, građani sve glasnije izražavaju svoje nezadovoljstvo organizujući (za sada ne toliko masovne) proteste; uveliko se potpisuju peticije na društvenim mrežama protiv dolaska (i ostanka) izbeglica, a svoje nezadovoljstvo možda su najglasnije i vrlo konkretno izrazili stanovnici slovačkog mesta Gabčikovo.
U ovoj opštini na jugu Slovačke, u blizini granice sa Mađarskom, održan je lokalni referendum protiv planiranog smeštaja izbeglica iz susedne Austrije na teritoriji njihove opštine. Prema nedavnom sporazumu o saradnji po pitanju migranata između Beča i Bratislave, „maksimalno 500“ azilanata iz austrijskog Trajskirhena trebalo je da bude prebačeno u to slovačko mesto. Na referendumu se čak 97 odsto stanovnika ove opštine izjasnilo protiv, dok je izlaznost bila nešto preko 58 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Na zvaničnu reakciju države nije se dugo čekalo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovačke saopštilo je kratko da rezultat referenduma u Gabčikovu nije obavezujući, te se očekuje da izjašnjavanje građana neće sprečiti prihvatanje migranata iz susedne Austrije.
Reagujući na rezultate tog lokalnog referenduma, slovački predsednik Andrej Kiska zauzeo je pomirljiviji ton, rekavši da su bojazan i strah od izbeglica, kao i uverenje da se ovaj problem ne tiče Slovačke, razlozi zbog kojih su stanovnici Gabčikova na referendumu odbili da se migranti smeste na teritoriji njihove opštine. On je, međutim, naglasio da se od Slovačke kao partnera u Evropskoj uniji očekuje pomoć oko pitanja izbeglica i dodao da od migranata „našoj zemlji ne preti nikakva bezbednosna, kulturna ili socijalna katastrofa“.
ZATVORITI GRANICE ŠENGENA: Još radikalnija „rešenja“ za aktuelnu migrantsku krizu mogu se čuti iz susedne Češke Republike. U tome se posebno ističe češki vice-premijer i ministar finansija, koji je istovremeno i veoma uticajan privrednik, Andrej Babiš, koji je zatražio da se pred izbeglicama hitno zatvore unutrašnje evropske šengenske granice, dok bi u odbranu šengenskog prostora trebalo uključiti i NATO snage. Prema njegovim rečima, Evropa mora da kaže tim zemljama iz kojih dolaze izbeglice da ne može da primi deset miliona izbeglica iz celog sveta. „EU mora da kaže: Ne možete da dolazite da budete nezaposleni i da odmah primate socijalnu pomoć“, rekao je Babiš, inače lider pokreta ANO, drugog najvećeg partnera u vladi premijera Bohuslava Sobotke.
I češki predsednik Miloš Zeman, koji veoma često ima običaj da van glavnog evropskog toka „samostalno“ i po svom nahođenju vodi politiku (poput neslaganja sa priznavanjem Kosova, odlaska na vojne parade u Moskvu i Peking uprkos „bojkotu“ većine članica EU, kao i „zatvaranje vrata“ njegove predsedničke palate za američkog ambasadora u Pragu itd.), takođe se založio za formiranje zajedničke evropske vojske koja bi štitila njene granice. Češki predsednik smatra da su za izbeglički talas odgovorni upravo oni režimi koji su ga svojim akcijama izazvali, „ne samo SAD“, već i pojedine članice EU koje su pomagale Americi u vojnim intervencijama na Bliskom istoku i na severu Afrike. Miloš Zeman je migrante u Češkoj oštro upozorio da, pošto ih ovde „niko nije zvao“, moraju da poštuju „pravila kao što ih poštujemo mi kada dođemo u vašu zemlju“, a ukoliko im se to ne sviđa, mogu da idu. Iako ne prihvata predloženi sistem kvota za migrante, Vlada Češke je nedavno ipak donela odluku da na svojoj teritoriji do kraja 2017. prihvati ukupno 1500 izbeglica.
KO ĆE DA BRINE O UKRAJINI: Uprkos oštrom neslaganju sa predlogom Evropske komisije o obavezujućim kvotama za sve članice EU, Poljska je, takođe, potvrdila da će prihvatiti 2000 izbeglica iz Sirije i Eritreje, kao deo šire inicijative Evropske unije, koja ima za cilj da se rasterete kampovi u Italiji, Grčkoj i na drugim mestima izvan EU.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Pjotr Stačančuk rekao je u Briselu da će Poljska prihvatiti 1100 izbeglica iz Grčke i Italije, kao i 900 iz kampova izvan EU, što je manje od 3621 izbeglice, koliko je prvobitno predložila EU, prenosi Radio Poljska. Zamenik poljskog ministra inostranih poslova i državni sekretar za evropska pitanja Rafal Trzaskovski rekao je da Poljska mora biti spremna i za novi talas izbeglica iz Ukrajine. „Mi smo jasno rekli u Briselu da smo odgovorni za celu istočnu granicu“, kazao je on za stanicu TVN24.
Način na koji se zvanična Budimpešta odnosi prema problemu izbeglica srpskoj javnosti dobro je poznat. I dok Mađarska podiže bodljikavu ogradu prema Srbiji, pripadnici unutrašnjih poslova Slovačke zajedno sa svojim mađarskim i austrijskim kolegama već vrše pojačane kontrole granica, proveravaju domaće i međunarodne linije vozova, kao i autobuski saobraćaj, a pod budnim okom prate se i nekadašnji granični prolazi i manje frekventni putevi koje eventualno mogu da koriste migranti i šverceri tih iscrpljenih ljudi sa zlosrećnim sudbinama. Bez obzira na mere koje preduzima EU, sva je prilika da će nemile scene sa stotinama hiljada migranata koji hrle ka nekoj boljoj budućnosti biti svakodnevica Evrope i u godinama koje dolaze, ako se kriza sa izbeglicama koja je zapljusnula čitav Stari kontinent ne reši na samom njenom izvoru.
*
Sukob Istoka i Zapada Evrope
Diplomatska „sukobljavanja“ i medijska prepucavanja između lidera pojedinih istočnih i zapadnih evropskih država po pitanju rešavanja krize sa migrantima dobijaju na intenzitetu.
Tim povodom u Pragu će početkom septembra biti održan hitan sastanak premijera Poljske, Slovačke, Mađarske i Češke, kako bi se uskladio zajednički stav zemalja Višegradske četvorke o prihvatanju izbeglica sa Bliskog istoka i severnog dela Afrike. To je najavio češki predsednik Vlade Bohuslav Sobotka, dodavši da će na predstojećem vanrednom samitu V4 „biti usvojena i zajednička deklaracija“.
Naime, lideri vodećih zapadnih država, pre svih Francuske i Austrije, vrlo su oštro kritikovali protivljenje zemalja Višegradske četvorke predloženoj evropskoj strategiji, koja bi trebalo da bude zasnovana na sistemu kvota.
Mišljenje šefa francuske diplomatije Lorana Fabijusa, da je stav nekih istočnoevropskih zemalja prema izbegličkoj krizi sa kojom se suočava Evropska unija „skandalozan“, oštro su odbacile mađarske vlasti, optuživši francuskog ministra za „šokantno i neosnovano“ prosuđivanje.
Takođe, i austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner kritički se osvrnula na protivljenje istočnoevropskih zemalja predloženom sistemu preraspodele migranata. Ona je predložila čak i „smanjenje ili uskraćivanje finansijske podrške“ državama-članicama EU koje ne prime dovoljan broj izbeglica. Sa druge strane, slovačka agencija TASR prenela je izjavu predsednika slovačke vlade Roberta Fica da zvanična Bratislava neće popustiti pred kritikama pojedinih zapadnoevropskih lidera, kojima se ne dopada pristup istočnoevropskih zemalja migrantskom pitanju. On se na konferenciji za novinare posle vanredne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost založio da se u Italiji i Grčkoj ubrzano izgrade centri za preciznu selekciju ko je ekonomski imigrant, a ko zaista izbeglica kome treba pružiti zaštitu.
Po oceni Fica, „čitavih 95 procenata“ predstavljaju samo „ekonomski imigranti“, a ne ljudi koji beže od rata spasavajući svoje živote. „Ukoliko ne počnemo da govorimo istinu o migraciji, nećemo se nikada pomeriti sa jedne tačke“, rekao je slovački premijer. I bivši češki predsednik i nekadašnji premijer Vaclav Klaus uključio se u raspravu o prihvatanju izbeglica, podržavajući stav svog naslednika na čelu zemlje Miloša Zemana da Češka ne bi trebalo da prihvata izbeglice, i upozorivši da među ljudskim pravima ne postoji nikakvo ljudsko pravo na migraciju i imigraciju. „Individualna migracija, recimo zbog studija, ona je u redu, ali masovna imigracija je nešto što moramo odlučno da odbijemo“, rekao je tim povodom Klaus na predavanju studentima evropskih univerziteta u Pragu.
(Ovaj tekst objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 3. septembra 2015.)
umitrovic.info 