Početak Sijeve ere

Nacionalni kongres KP Kine uvrstio je „istorijsku misao“ predsednika Si Đinpinga o „socijalizmu sa kineskim karakteristikama“ u statut partije i stavio ga tako u istu ravan sa Mao Cedungom

„Kina je ustala, postala je bogata i snažna“, rekao je generalni sekretar Komunističke partije Kine i predsednik Centralne vojne komisije KPK Si Đinping na početku 19. Kongresa Komunističke partije Kine koji je trajao od 18. do 24. oktobra. Poručujući delegatima da moraju da „osiguraju odlučnu pobedu u izgradnji umereno prosperitetnog društva u svim aspektima i da treba da teže velikom uspehu socijalizma sa kineskim karakteristikama u novoj eri“, Si Đinping je govorio o smeru u kojem će se „azijski džin“ kretati u narednim decenijama. „Ovo je bio govor čoveka koji zna gde njegova moćna zemlja želi da stigne i koji ima moć da je tamo odvede“, komentarisao je britanski „Gardijan“, dodajući da je Sijevo izlaganje „manifest predsednika koji ima izglede da vodi Kinu duže od svojih skorašnjih prethodnika, i koji je odlučan da sprovede sopstveni pristup na način kakav nije viđen još od vremena Mao Cedunga“.

SIOKRATIJA: Socijalizam sa kineskim karakteristikama je, prema rečima Si Đinpinga, „zakoračio u novu eru“. „Biće ovo era u kojoj ćemo obezbediti odlučnu pobedu u izgradnji umereno naprednog društva u svim sferama i sveopštih napora da izgradimo veliku modernu socijalističku zemlju. Ovo će takođe biti era u kojoj će se videti da se Kina približava liderskoj poziciji u svetu“, istakao je kineski šef države. Rekao je i da su „potrebe da ljudi žive bolje sve veće ne samo u pogledu materijalnih i kulturnih potreba“, već da „rastu i njihovi zahtevi za demokratijom, vladavinom zakona, pravičnošću i pravdom, sigurnošću i boljim okruženjem“.

Više od 2300 pažljivo odabranih delegata partije – koja broji skoro 89 miliona članova – odobrilo je smernice nove politike, personalne promene na vrhu na preporuku Sija i potvrdilo njegovu dominantnu lidersku poziciju, koja će, izgleda, biti produžena i nakon što mu mandat formalno istekne 2022. godine.

Jer, prema partijskim normama, vodeći lider u Kini obično se javno imenuje i predstavi na kongresu pet godina pre nego što zvanično preuzme vlast. Tako je i Si Đinping bio predstavljen kao budući kineski lider na kongresu održanom 2007. godine, a gensek partije i šef države postao je 2012.

Portal „Kineski radio internešnel“ (CRI) navodi da je KP Kine na sednici održanoj u utorak izabrala „novo vođstvo 19. saziva partijskog Centralnog komiteta, koje će Partiju voditi narednih pet godina“.

Analitičari sa posebnom pažnjom iščekuju informaciju ko će, osim Si Đinpinga, činiti Stalni komitet Politbiroa, najuže rukovodstvo koje faktički upravlja moćnom partijom.

Nešto ranije, portal „Dojče vele“ spekulisao je i da postoji mogućnost da se kineski lider, umesto funkcije „generalnog sekretara“, formalno pozicionira kao „predsedavajući“ KP Kine, što bi mu dalo još veća ovlašćenja u Stalnom komitetu. To će se, međutim, znati tek kada se okonča prva plenarna sednica CK u sredu i odaberu centralni stranački organi, kada ovaj broj „Vremena“ već ode u štampu.

Ukoliko na kongresu ne bude formalno predstavljen naslednik Si Đinpinga, kritičari ukazuju da bi na taj način u Kini moglo da dođe do svojevrsne „putinizacije“ vlasti. Uticajni časopis „Forin afers“, definišući novi društveni poredak u toj zemlji, upotrebio je i zanimljivu kovanicu – „Siokratija“.

REFORME ZA 21. VEK: Pre nego što je izašao za govornicu, Si Đinping je sedeo između dvojice bivših predsednika Kine, Đang Cemina i Hu Đintaoa, što pokazuje jasan kontinuitet u delovanju najvišeg državnog rukovodstva.

Govoreći o reformi čitavog društva, kineski predsednik dao je i konkretne vremenske okvire do kada bi se izvršila temeljna i sveobuhvatna modernizacija Kine. „U prvoj fazi, od 2020. do 2035. godine, na osnovu svestrane izgradnje bogatog društva, realizovaćemo socijalističku modernizaciju“, rekao je kineski lider. „U drugoj fazi, od 2035. do sredine ovog veka, na osnovu socijalističke modernizacije, Kina će postati moćna, demokratska, civilizovana, harmonična, lepa i moderna socijalistička zemlja“, poručio je Si delegatima.

U svom izlaganju najavio je i „potpunu reformu vojske na najvišem svetskom nivou do sredine 21. veka“, rekavši da razvoj te zemlje „ne predstavlja pretnju ni za jednu zemlju“. „Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi, Kina nikada neće biti hegemon“, poručio je Si Đinping.

Svega nekoliko sati nakon što je kineski predsednik najavio nastupanje „nove ere“ za tu zemlju, američki državni sekretar Reks Tilerson kritikovao je Kinu zbog kršenja međunarodnog prava, posebno apostrofirajući „provokativne kineske akcije u Južnom kineskom moru“. On je pozvao na jačanje saradnje SAD sa Indijom, kineskim rivalom i zemljom sa kojom se Kina već decenijama bori za prevlast u Aziji, a koju je Tilerson nazvao državom sa kojom SAD dele „viziju o budućnosti“, za razliku od „nedemokratskog kineskog društva“.

KAD AMERIKA HVALI INDIJU: U kineskom strateškom megaprojektu „Jedan pojas – jedan put“, koji je Si Đinping pokrenuo 2013. godine, upadljivo je odsustvo Indije, uprkos tome što se njena ekonomija ubrzano razvija i što je gotovo u potpunosti integrisana u svetsko tržište.

Zvanični Nju Delhi pribojava se rastućeg političkog i ekonomskog uticaja Kine na evroazijskom kontinentu, a SAD čine sve kako bi „obuzdale“ kineske globalne aspiracije. Zajednički nastup dve globalne „demokratske“, ali i nuklearne sile protiv Pekinga predstavljaće svakako veliki izazov za Kinu i u budućnosti. Sve to se dešava uoči planirane posete američkog predsednika SAD azijsko-pacifičkom regionu početkom novembra, kada će Tramp posetiti Japan, Južnu Koreju, Vijetnam, Filipine, Havaje, ali i NR Kinu.

Si Đinping je na kongresu svoje partije opovrgao mogućnost da će njegova zemlja kopirati političke sisteme drugih zemalja, jer je kineski sistem „najširi, najoriginalniji i najefikasniji način da se sačuvaju interesi naroda“. Takođe, on je pohvalio dosadašnje uspehe kineskog rukovodstva, posebno u borbi protiv korupcije.

O efikasnosti društvenih i ekonomskih reformi možda i najbolje govori izveštaj Svetske banke u kojem se navodi da je Kina „od pokretanja tržišnih reformi 1978. godine (…) doživela brz ekonomski i društveni razvoj. Rast BDP-a iznosio je u proseku skoro 10 procenata godišnje – što je najbrže održivo širenje velike ekonomije u istoriji – i izbavio je više od 800 miliona ljudi iz siromaštva.“

Imajući u vidu da je globalna vizija koju Kina nudi svetu okrenuta, pre svega, ka ideji o obostrano korisnoj saradnji sa drugim državama, time se zapravo nudi realna alternativa konceptu zapadnog neoliberalnog kapitalizma. Zahvaljujući projektu „Pojas i put“, zatim učešću u organizacijama kao što su BRIKS, Šangajska inicijativa, Azijska banka za investicije u infrastrukturi (AIIB), Forum 16+1 itd., Kina polako ali sigurno sprovodi svoju viziju u delo.

Dobar deo izlaganja Si je posvetio regionima koji žele nezavisnost, za šta je dobio i najduži aplauz prisutnih partijskih saboraca. „Nećemo tolerisati nikakve pokušaje otimanja jednog pedlja kineske zemlje. Koristićemo sva raspoloživa sredstva da tako nešto sprečimo. Krv je gušća od vode“, upozorio je kineski predsednik.

OTVARANJE KA SVETU: Nije slučajno što se „nova era“ kineskog uticaja događa u vreme kada američkom administracijom upravljaju konzervativne snage koje bi najmoćniju ekonomsku i vojnu silu sveta da, što je moguće više, izoluju od globalnih partnera i saveznika. Pod vođstvom Donalda Trampa, Amerika se povukla iz Pariskog klimatskog sporazuma, izašla je iz Uneska, napustila je Transpacifički sporazum o slobodnoj trgovini, planira da poništi nuklearni sporazum šest velikih sila sa Iranom i izgradi zid duž granice sa Meksikom. Američko dobrovoljno povlačenje iz uloge globalnog lidera, oslobađa manevarski prostor za Kinu.

Jedan od vodećih američkih stručnjaka za Kinu, Robert Lorens Kun, u izjavi za kinesku agenciju Sinhua rekao je da je Si Đinping u svom izlaganju dao „realnu procenu problema, uključujući socijalne disbalanse, ekonomsku strukturu, endemično zagađenje“ i da je pružio „epski narativ o tome šta je sve Kina značajno postigla, šta još Kina treba da uradi, kao i šta Kina predviđa da je neophodno da ostvari kako bi bila velika nacija“.

Možda i najvažnija poruka upućena stranim privrednicima i investitorima koja se čula u izlaganju Si Đinpinga jeste i potvrda sa najvišeg mesta da kineska privreda „neće zatvoriti vrata svetu“ već će se „dodatno otvoriti“, uz obećanje da će sva preduzeća koja posluju u Kini imati „jednak i ravnopravan tretman“.

(Ovaj tekst objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 26. oktobra 2017.)

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s