Bitka za Jelisejsku palatu

Ko su Marin Le Pen i Emanuel Makron, kandidati za predsednika Francuske, i šta birači mogu od njih da očekuju

Marin Le Pen

Umivena ćerka svoga oca

„Vreme je da oslobodimo francuski narod od arogantne elite.“ Upravo tim rečima se liderka francuskog desničarskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen, nakon što su se spustile zavese nad prvim krugom predsedničkih izbora u Francuskoj, obratila svojim pristalicama i u najkraćem definisala svoju političku misiju.

Nakon što su rezultati sa birališta pokazali da se plasirala u drugi krug izbora za šefa države, ćerka osnivača Nacionalnog fronta, Žan Mari Le Pena – od koga je sem svetle boje kose nasledila politički instinkt i tvrdokornu desnu ideologiju – izjavila je da je „pređena prva etapa na putu ka Jeliseju“.

Marin le Pen (49) voli da se predstavlja kao „kandidat naroda“ i nije se libila da pohvali Francuze što su, ukazavši joj poverenje na izborima, pokazali ponos „i podigli glavu“. U poslednje vreme nekadašnja advokatica i političarka sa zavidnim stažom u francuskim i evropskim institucijama, pokazuje napore da ublaži preterano radikalno desnu politiku Nacionalnog fronta. To se, pre svega, odnosi na otklon od snažnog antisemitizma koji je krasio njenog oca, političara preke i svađalačke naravi koji je jednom prilikom nacističke gasne komore nazvao „detaljem iz prošlosti“. Kada je bagaž Žan-Marijevog negativnog ideološkog nasleđa postao preveliki teret za njenu karijeru, Marin Le Pen je izvršila političko „oceubistvo“ i odstranila tatu iz stranke koju je stvorio.

Le Penova je nedavno na jednoj konferenciji za novinare saopštila koji bi bili njeni prioriteti kao predsednice „Pete republike“. To su redefinisanje odnosa sa Evropskom unijom, kroz nove pregovore o članstvu; zatim, sprovođenje nacionalnog referenduma o eventualnom „Frexitu“ i to šest meseci nakon što bi postala šefica države. Marin le Pen se zalaže i za hitno izbacivanje ilegalnih imigranata iz Francuske, ograničavanje njihovog dolaska i zatvaranje „ekstremističkih džamija“. Ona je, takođe, rekla da bi se posvetila programu koji bi smanjio državnu administraciju, kao i broj zastupničkih mesta u francuskom parlamentu.

I LEVO I DESNO: Svoje populističko, desno opredeljenje Marin le Pen meša sa primesama levičarske ideologije. Tako, na primer, sve učestalijom socijalnom retorikom – poput obećanja da će Francuzi imati prioritet u dodeli jeftinijih, socijalnih stanova – privlači i brojne birače sa levog spektra. Takođe, izraziti je „levičarski“ pobornik penzionisanja građana sa napunjenih 60 godina, a zalaže se i za garantovanu 35-časovnu radnu nedelju.

Pod njenim rukovodstvom Nacionalni front postao je prihvatljiv ne samo za birače ekstremne desnice, stranka je iskočila iz ograničavajuće ekstremističke političke niše i vinula se u stranački mejnstrim u Francuskoj. Le Penova gorljivo brani svoje političke stavove i „vrlo rado“ prihvata da je nazivaju populistom, ukoliko su to oni koji, prema njenim rečima, „brane narodnu vladu, koja će vladati za narod i u ime naroda“.

Imajući u vidu kako se njen otac neslavno proveo 2002. godine u drugom krugu predsedničkih izbora, kada ga je do nogu potukao Žak Širak, Marin le Pen ne želi da ponovi istu grešku. Tada su izbori bili ocenjeni i kao svojevrstan referendum protiv ekstremističke ideologije, što već 2017. godine ne mora da bude slučaj. Ona je predano radila upravo na tome da postane kandidat protiv kojeg neće biti tako lako ujediniti sve druge političke snage u Francuskoj.

Istraživanja javnog mnjenja predviđaju ubedljivu pobedu Makrona u drugom krugu izbora. U pokušaju da smanji razliku, Marin Le Pen saopštila je da se povlači sa mesta predsednice Nacionalnog fronta kako bi se u potpunosti posvetila predsedničkoj trci. „Uvek sam smatrala da je predsednik Republike Francuske predsednik svih Francuza“, rekla je ona na francuskoj televiziji i dodala da od tog momenta ona više nije predsednica stranke, „već predsednički kandidat“. Veruje se da ova odluka ostaje na snazi samo do kraja predsedničkih izbora.

***

Emanuel Makron

Omiljeni kandidat elite

Ako je verovati istraživačima javnog mnjenja, čovek koji je u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj osvojio najviše glasova već za dve sedmice naći će se u raskošnoj Jelisejskoj palati. Emanuel Makron (39) i njegov meteorski uspon od potpunog političkog autsajdera, pa sve do vodećeg kandidata za predsednika Francuske, predmet je dubinske analize predsedničkih izbora u Francuskoj.

Mladi i energični „centrista“ – što je sve češći naziv za političare koji nemaju jasno definisanu političku ideologiju tradicionalno podeljenu na levicu i desnicu – bivši je bankar Rotšild banke. Makrona smatraju proizvodom francuske elite, jer je pohađao najprestižnije škole i univerzitete u kojima se školuju budući državni funkcioner. Uvidevši veoma brzo da birači, ne samo u Francuskoj, nemaju običaj da svoje glasove blanko poklanjaju „elitistima“ i bogatašima (Makron je u Rotšild banci stekao veliko bogatstvo), on je tokom kampanje slao drugačije poruke i pokušao da se oslobodi takvog imidža kritikujući establišment kojem i sam organski pripada. „Francuska je blokirana zbog tendencije njene elite da služi samoj sebi“, rekao je tako Emanuel Makron na jednom od predizbornih skupova. „A ja to znam jer sam bio njen deo.“

Do pre samo tri godine ovaj nezavisni kandidat bio je gotovo potpuno nepoznat široj javnosti u svojoj zemlji. Političku karijeru započeo je na mestu savetnika za ekonomska pitanja francuskog socijalističkog predsednika Fransoa Olanda, koji ga kasnije postavlja za ministra privrede i finansija. Nakon svega dve godine (2014–2016) Makron napušta vladu i osniva politički pokret Napred marš (En Marche), da bi kao nezavisni kandidat ušao u predsedničku trku. Ukoliko bi mu pošlo za rukom da postane šef države, bio bi najmlađi šef Francuske još od Napoleona Bonaparte.

NEPRIJATELJ NACIONALIZMA ISVETIH KRAVA„: Iako Emanuel Makron tvrdi da ima ambiciju da ujedini francusku političku arenu i okonča višedecenijsku podelu na levo i desno, činjenica je da njegove političke ideje više naginju ka liberalnom kapitalističkom modelu upravljanja. Kao ministar privrede zalagao se za značajna smanjenja poreza za korporacije, a držao je stranu kompanijama i u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji. Iako je bio ministar u socijalističkoj vladi, umeo je da kritikuje „svete krave“ francuskog socijalnog društvenog modela, kao i prestrogu zaštitu radnika od otkaza. Makron sebe opisuje i kao „neprijatelja nacionalizma“, što je – osim odnosa prema zakonima o radu – još jedna suprotnost u odnosu na njegovu glavnu konkurentkinju u predsedničkoj trci Marin Le Pen, koja ga naziva i „kandidatom bankara“. „Gospodin Makron ne brani interese naroda“, rekla je Marin Le Pen, već „brani interese finansijskih centara moći, brani interese velikih banaka.“

Bes dela rodoljubive javnosti u svojoj zemlji Makron je izazvao i kada je u negativnom kontekstu govorio o francuskoj okupaciji Alžira, nazvavši je „zločinom protiv čovečnosti“.

Glasači levog i desnog centra, međutim, u svojoj želji za „novim licem“ u politici, stvorili su od Emanuela Makrona trenutno najpopularnijeg političara u zemlji. Birači u Francuskoj odlučili su se da podrže mladog centristu dodatno obeshrabreni zbog sloma tradicionalnih francuskih partija i njihovih bledih i neuverljivih kandidata. Podršku Makronu iskazuju i u Briselu zbog njegove otvoreno proevropske politike, a posebno u Berlinu, jer je francuski političar svesrdno podržao nemačku kancelarku Angelu Merkel u njenoj politici „otvorenih vrata“ za migrante sa Bliskog istoka. Veruje se i da bi pobeda Makrona u predsedničkoj trci u Francuskoj zadala možda i kobni udarac ekstremnoj desnici na čitavom Starom kontinentu.

Tabloidnu javnost u Francuskoj intrigira i Makronov privatni život, jer se oženio svojom bivšom profesorkom drame iz srednje škole, koja je od njega starija 24 godine. Brižit Tronj, Makronova supruga i majka troje dece, napustila je muža i upustila se u vezu sa svojim bivšim učenikom. Venčali su se 2007. godine.

(Ovi tekstovi objavljeni su u nedeljniku “Vreme” od 27. aprila 2017.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s