The Cure: „Lek“ koji ne zastareva (FOTO+VIDEO)

Na koncertu u Budimpešti, The Cure je ponudio nesvakidašnji događaj prepun energije, dobrih vibracija i nostalgičnih uspomena na vreme kada je muzika možda još uvek imala tu snagu da menja svet

Odlazak na koncert grupe The Cure za istinske poštovace ovog benda često ume da bude nalik na svojevrsno muzičko hodočašće. Posebno imajući u vidu da tokom svoje, već četiri decenije duge, karijere Robert Smit (57) & Co. nikada nisu posetili Beograd. Zato se mala grupa ovdašnjih prijatelja, muzičkih istomišljenika i iskrenih ljubitelja ove grupe, formirane 1976. u engleskom gradiću Krouliju u Zapadnom Saseksu, uputila na pravi koncertni „road trip“ iz Beograda u mađarsku prestonicu. Na mesto gde su Cure 27. oktobra nastupili u okviru svoje aktuelne turneje jednostavnog naziva „The Cure Tour 2016“.

20161027_201331

Nastup za pamćenje: The Cure u Budimpešti

EX-SFRJ I OSTALI: Nastup u prepunoj „Laslo Pap areni“ u Budimpešti bio je ubedljivi dokaz koliko je The Cure i dalje važan i uticajan bend, spreman da ponudi nesvakidašnji događaj prepun energije, dobrih vibracija i nostalgičnih uspomena na vreme kada je muzika možda još uvek imala tu snagu da menja svet. Više od deset hiljada fanova – među kojima i veliki broj onih sa prostora bivše Jugoslavije – od prvog momenta kada su se muzičari pojavili na bini, poskočilo je i uglas počelo da peva numere koje su usledile. A prve tri otvarajuće koncertne pesme – Shake Dog Shake, zatim Fascination Street, pa čuvena A Night Like This – možda su i najbolji početak bilo kog koncerta kojem je potpisnik ovih redova prisustvovao. Toliko su bili Robert Smit i njegovi „pajtaši“ ubedljivi i raspoloženi za svirku.

A publika je umela da uzvrati na pravi način. Sačinjena najvećim delom od pripadnika generacije koja danas ima između 30 i 45 godina, ona se rado, makar i na nekoliko časova, u mislima vratila nazad u prošlost i muzici uz koju je „kolektivno“ odrasla. U vazduhu je moglo da se oseti koliko je svima bilo važno što se nalaze upravo na tom mestu. Rame uz rame sa bendom koji, na neki način, i sâm predstavlja muzičku „vrstu koja izumire“, ali ih to ne sprečava da iskreno i pošteno nose svoj muzički legat. Bilo je ujedno otrežnjujuće što su arenom strujale one emocije, kojih je većina u publici, u sudaru sa realnošću života i odrastanja, morala vremenom da se odrekne.

ĐUS I CRNINA: Za dobru atmosferu zadužen je bio basista Sajmon Galup (56), muzičar koji pojavom sve više podseća na „rokabili“ verziju Litl Stivena iz Springstinovog benda E-Street, kombinovanog sa Džo Stramerom iz Kleša. Neumorno je skakutao i jurcao po bini, za razliku od drugih članova benda koji su stajali na istom mestu skoro puna tri sata koliko je koncert trajao. Među njima, po stažu u grupi najmlađi, ali po godinama najstariji član ekipe, bio je gitarista Rivs Gebrels (60), koji se bendu priključio 2012. godine. On je, inače, najpoznatiji po tome što je, duže od decenije, bio glavni gitarista u pratećoj grupi preminulog velikana svetskog roka, Dejvida Bouvija.

20161027_204730

Četiri decenije rokenrola: Robert Smit & Co.

U pauzama, radi okrepljenja, pevač Robert Smit pio je isključivo velike količine soka od pomorandže, a dosledan je bio i u izboru garderobe. On je, već po ustaljenoj „darkerskoj“ tradiciji, bio obučen komplet u crno, uostalom kao i svi drugi članovi benda, izuzev već pomenutog basiste. A što se tehničkih detalja koncerta tiče, „tonci“ su obavili odličan zadatak. Ozvučenje je bilo na nivou, neizostavni specijalni efekti (laseri, niski dim, prigušeno osvetljenje) takođe, dok je jednostavna i svedena bina sa pet pravougaonih led-ekrana upotpunjavala atmosferu prisnosti između grupe i publike. Bilo je vredno videti da bend koji je objavio 13 studijskih albuma, 10 EP-a i više od 30 singlova, ume da pokaže kako se fino i nepretenciozno može „ostariti“ u rokenrolu.

* * *

Setlista

Na koncertu u Budimpešti, The Cure je odsvirao 31 numeru, uz čak tri bisa. Publika je mogla da uživa uz neprolazne hitove kao što su Lovesong, Pictures Of You, Just Like Heaven, In Between Days, One Hundred Years i mnoge druge. Za one fanove, koji su više voleli njihovu ranu, post-pank fazu karijere, čitav jedan bis bio je popunjen pesmama sa albuma „17 Seconds“ iz 1980, među kojima su bile i Play for Today, M, ili legendarna A Forest.

(Skraćena verzija ovog teksta objavljena je u nedeljniku “Vreme” od 3. novembra 2016.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s