Bez prava na odbranu

Džulijan Asanž i Edvard Snouden, dvojica svakako najpoznatijih svetskih „uzbunjivača“, ponovo su u žiži javnosti. Prvi, jer veruje da može da utiče na ishod predsedničkih izbora u SAD u samom finišu kampanje, a potonji zahvaljujući dugometražnom filmu koji je o njemu snimio čuveni američki sineasta Oliver Stoun

Prošlo je nekoliko godina od kada su osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž i nekadašnji službenik američke CIA i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA, iliti No Such Agency kako ovu organizaciju nazivaju u medijskim krugovima) Edvard Snouden, svojim odvažnim delima “otkrivanja tajni” ustalasali svetsku javnost.

Objavljujući poverljive dokumente i tajne depeše, sajt Vikiliksa značajno je pomogao da se rasvetli prava priroda odnosa među pojedinim državama i sazna za hipokriziju i arogantnost koje vladaju u međunarodnoj diplomatskoj areni. Takođe, zbog nesvakidašnjeg čina bivšeg obaveštajca Edvarda Snoudena na videlo je izašla gotovo orvelovska istina o tome da specijalne službe SAD i Velike Britanije vrše masovan nadzor nad internetom i telefokomunikacijama, prateći i prisluškujući faktički svakoga ko ima onlajn priključak ili mobilni telefon.

Film i predsednički izbori

Mada je sa protokom vremena donekle splasnulo interesovanje javnosti za sudbinu i aktivnosti dvojice najpoznatijih svetskih uzbunjivača (eng. whistleblowers), nedavno su se Džulijan Asanž i Edvard Snouden ponovo našli pod jakim svetlom medijskih reflektora. Asanž, jer veruje da može da utiče na ishod predsedničkih izbora u SAD u samom finišu izuzetno oštre kampanje koju vode nepomirljivi rivali Hilari Klinton i republikanac Donald Tramp. A Snouden, pak, zahvaljujući filmu koji je o njemu snimio čuveni američki režiser Oliver Stoun, a koji je nedavno imao svetsku premijeru.

Sajt Vikiliks je u oktobru proslavio i deseti rođendan, a tim povodom se osnivač te organizacije Džulijan Asanž obratio javnosti iz svog privremenog skloništa u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, u kojoj se, inače, nalazi još od 2012, nakon što je zatražio i dobio azil te zemlje. „Vikiliks je objavio 10 miliona dokumenata tokom poslednjih deset godina. To je 10 milijardi reči i prosečno 3.000 dokumanata dnevno. Ti dokumenti sami po sebi otkivaju mnogo, ali i reakcije vlada i država takođe puno otkrivaju“, rekao je Asanž u poruci i dodao da će i narednih 10 godina sajt objavljivati različite dokumente.

Međutim, kada je najavio da će Vikiliks distribuirati poverljive dokumente o američkim izborima i to pre 8. novembra, kada bi građani SAD trebali da odluče ko će naslediti Baraka Obamu u Beloj kući, vlasti Ekvadora su „privremeno ograničile“ pristup internetu osnivaču Vikiliksa u ambasadi. Navodno, jer ne žele da se mešaju u strane izbore niti podržavaju bilo kog kandidata. U saopštenju ministarstva spoljnih poslova te zemlje navodi se i da odluka nije doneta pod pritiskom iz inostranstva. Očekivano, Džulijan Asanž je odmah nakon što je privremeno isključen sa „mreže“, saopštio da je lično američki državni sekretar Džon Keri intervenisao u tom slučaju i da je tražio od Ekvadora da spreči objavljivanje dokumenata Vikiliksa o Hilari Klinton. Spekuliše se da se tu radi o čak 40.000 do 50.000 hakovanih mejlova sa privatnog naloga bivšeg savetnika Bele kuće i sadašnjeg šefa izbornog štaba Hilari Klinton, uticajnog lobiste Džona Podeste.

Inače, aktuelna kandidatkinja demokratske stranke na predsedničkim izborima u SAD – a moguće i buduća stanarka Bele kuće u Pensilvanija aveniji broj 1600 – navodno je čak želela da izvede napad dronom na osnivača Vikiliksa, i to dok je bila na funkciji državnog sekretara. Klintonova je odbacila ove optužbe, rekavši samo da bi to “bila šala da sam je izgovorila, ali se ja toga ne sećam“.

Silovanje ili „politička“ optužnica

Sredinom oktobra odloženo je saslušanje Džulijana Asanža, koji je trebao da se izjasni o optužbama švedskih vlasti da je počinio silovanje u toj zemlji. Osnivač Vikiliksa tvrdi da nije kriv već da je u pitanju politički motivisana optužba. On uporno odbija da ode u Švedsku na ispitivanje povodom tog slučaja jer je ubeđen da bi ga ova skandinavska zemlja odmah izručila SAD zbog objavljivanja tajnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu. Nakon višemesečnog pravnog natezanja, pronađeno je kompromisno rešenje da saslušanje povodom istrage o silovanju i seksualnom uznemiravanju bude održano sredinom novembra u ambasadi Ekvadora, dok bi Asanža trebao da ispita ekvadorski tužilac kojem će švedske vlasti predati pitanja i svu neophodnu dokumentaciju.

Nije, međutim, samo osnivač Vikiliksa na svojoj koži osetio šta znači biti na udaru najveće svetske sile. Drugi najpoznatiji „zviždač“ i bivši obaveštajac Edvard Snouden u Americi je odavno optužen za špijunažu i krađu državnih tajni. On je 2013. godine objavio više od milion dokumenata o prisluškivanju i praćenju saobraćaja na internetu od strane bezbednosnih službi SAD putem njihovog tajnog programa PRIZMA, a u čijem stvaranju je Snouden i lično učestvovao. Nakon što je poverljive materijale predao novinarima „Gardijana“ , „Vašington posta“ i „Njujork tajmsa“, Snouden je najpre pobegao u Hongkong, a potom u Moskvu, gde je od ruskih vlasti dobio politički  azil.

O tom nesvakidašnjem događaju, Oliver Stoun snimio je izuzetno zapaženi film kratkog i jasnog naziva „Snouden“, a koji je ove jeseni imao premijeru u bioskopima širom sveta. Slavni reditelj je nedavno u intervjuu za „Rusku Gazetu“ otkrio da su ga američke službe budno pratile dok je snimao film o bivšem službeniku CIA i NSA, kao i da zbog osetljivosti teme mnogi producenti nisu smeli da sarađuju na filmu. Oliver Stoun je izjavio i da je svaki veliki američki studio odbio da učestvuje u tom projektu. „To je autocenzura. Ne verujem da je zaista postojao pritisak Nacionalne bezbednosne agencije. Autocenzura je zapravo veliki problem u filmskoj industriji. Svaki studio i njegovi upravni odbori rekli su ne“, kazao je Stoun za američke medije. Zbog toga je film najvećim delom sniman u Nemačkoj, a „Snoudena“ je producirala nezavisna producentska kuća „Open Roud“, koja je prošle godine nagrađena za film „Pod lupom“ o istinitom događaju iz 2002. godine, kada su novinari “Boston Glouba” istraživali navode o zlostavljanju dece u Katoličkoj crkvi.

Što se komunikacije sa istinitim “glavnim junakom” filma “Snouden” tiče, Oliver Stoun je izjavio da sa njim nikada nije razgovarao telefonom, niti putem elektronske pošte, već je čak devet puta odlazio u Moskvu kako bi ga posetio ili mu “slao poruke preko dvojice advokata“. Po sopstvenom priznanju, svoje kompjutere sa tekstom scenarija nije spajao na internet, a gde god je to bilo izvodljivo, režiser je koristio šifrovanu prepisku.

Šta čeka uzbunjivače

Teška sudbina još jednog „zviždača“, transrodnog vojnika Čelzija Meninga, koji je osuđen na 35 godina zatvora u SAD zbog odavanja poverljivih vojnih informacija upravo Vikiliksu, mogao bi biti ogledan primer kako bi prošli Asanž ili Snouden ukoliko bi bili dostupni američkim vlastima. Svojevrsno „upozorenje“ Edvardu Snoudenu stiglo je nedavno iz Norveške, gde je tamošnji ogranak „Pen kluba“ pozvao uzbunjivača da 18. novembra preuzme nagradu „Osjecki“ za slobodu govora. Okružni sud u Oslu odbio je, međutim, da Snoudenu pruži garancije da neće biti izručen u SAD, ukoliko bi odlučio da lično primi nagradu u toj zemlji. Iako je zbog toga Snouden podneo tužbu, apelacioni sud u Norveškoj glatko ju je odbacio, čime je potvrđena presuda nižestepenog suda.

Edvard Snouden pozvao je i predsednika SAD Baraka Obamu da iskoristi ovlašćenja i pomiluje ga, smatrajući da je bilo „moralno nephodno“ obelodaniti podatke o masovnom nadzoru. Bela kuća odbila je njegov zahtev. Snouden je rekao i da će glasati na predstojećim izborima za predsednika SAD, mada nije naveo koji od predsedničkih kandidata uživa njegovo poverenje. U Vašingtonu, pak, i dalje smatraju da bivši agent NSA ne radi u interesu javnosti. To potvrđuje i novi izveštaj obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma SAD, u kome se izuzetno oštro kritikuju njegove aktivnosti. Komitet je saopštio da Snouden nije nikakav uzbunjivač, već samo nezadovoljni bivši radnik obaveštajne zajednice čiji potezi pomažu američkim neprijateljima.

Igra mačke i miša, dakle, može da se nastavi.

(Ovaj tekst objavljen je u oktobarskom broju Nacionalne poslovne revije)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s