Olimpijske igre: Skuplja dara nego mera

Procene troškova nedavno završenih Olimpijskih igara u Rio De Žaneiru kreću se između nerealno skromnih 4,5 do čak 10 milijardi dolara. Brazil, međutim, veruje da će uz kratkoročne finansijske efekte Igara na ekonomiju, pozitivna „zaostavština“ olimpijade biti vidljiva i u godinama koje dolaze

Nakon što su spektakularnom ceremonijom zvanično i završene 31. moderne letnje Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, hroničari ovog najznačajnijeg globalnog sportskog događaja uveliko su krenuli da analiziraju i beleže postignute rezultate. Saznali smo tako da se više od 11.000 sportista iz 207 zemalja takmičilo u 31 sportu, kao i da su za najbolje takmičare bile spremne 2.102 medalje. U Riju, svetski rekordi oboreni su čak 27 puta, a o vanserijskim uspesima Juseina Bolta ili plivača Majkla Felpsa ispisan je ogroman broj novinskih stubaca širom sveta. Što se učinka srpskih sportista tiče, osvojeno je respektabilnih osam medalja, više nego na prethodnim Igrama u Londonu i Pekingu zajedno…

Pola sveta uz ekrane

Međutim, nije samo viteško nadmetanje učesnika na Olimpijskim igrama bilo u fokusu brojnih analitičara i medijskih poslenika. Iza novinskih izveštaja o sportskim rezultatima postignutim u Riju, moglo se štošta saznati i o ekonomskim i biznis aspektima ovog globalnog sportskog fenomena koji se održava na svake četiri godine. Sama činjenica da Olimpijske igre izazivaju ogromnu pažnju čitave svetske javnosti i da je, prema procenama, takmičenje u Riju pratilo više od polovine ukupne svetske populacije, odnosno nekih 3.7 milijardi ljudi na planeti, dovoljno govori o uticaju olimpijade na ekonomske, privredne, pa i političke tokove.

Rio de Žaneiro počinje polako da sabira neposredne finansijske efekte od organizacije Olimpijskih igara, uz neizbežno pitanje hoće li im se, na kraju, ovaj skupi projekat isplatiti i na duže staze. Konačne brojke tek će biti objavljene, ali o nekim preliminarnim podacima o zaradi već se uveliko spekuliše, kako u domaćim, tako i u stranim medijima. Procene troškova olimpijskih igara u Rio De Žaneiru kreću se između nerealno skromnih 4,5 do čak 10 milijardi dolara. To je manje nego što su koštale ZOI u ruskom Sočiju 2014, koje se, inače, smatraju najskupljim u istoriji, i Letnje igre održane u Londonu 2012. godine.

Veliki deo sredstava utrošen je na brojne, ne samo sportske, infrastukturne projekte u Riju, a gradske vlasti i i organizatori Igara ponosno ističu da je, primera radi, napravljeno više od 100 kilometara novih autobuskih linija, da su poboljšani transport i podzemna železnica, kao i da je potpuno obnovljena gradska luka u tom gradu.

Uprkos tome što Brazil – odavno načet korupcijom koja seže do samog vrha vlasti i biznisa – već izvesno vreme prolazi kroz duboku ekonomsku i političku krizu, primetni su bili ponos i entuzijazam velikog dela stanovništva najmnogoljudnije zemlje Latinske Amerike što je upravo Rio de Žaneiro bio domaćin ovog prestižnog sportskog događaja. Posebno imajući u vidu da je svega dve godine ranije, upravo Brazil organizovao još jednu velelepnu sportsku manifestaciju – svetsko prvenstvo, čuveni Mundijal, u fudbalu.

Kratkoročni pozitivni efekti na ekonomiju Brazila već su vidljivi. Naime, Centralna banka Brazila iznela je očekivanja da će delegacije i brojni turisti iz raznih zemalja tokom Olimpijskih igara potrošiti oko 200 miliona dolara tokom svog boravka u Riju. To je, međutim, daleko manje nego 900 miliona dolara, koliko je ostvareno tokom Svetskog kupa u fudbalu 2014. godine. Istini za volju, ovaj podatak ne treba da čudi jer se „najvažnija sporedna stvar na svetu“ igrala u čak 12 brazilskih gradova.

Infrastruktura kao legat

Što se dugoročnih pozitivnih efekata tiče, oni ne mogu biti mereni pukim finansijskim aršinima. Brazil očekuje da pozitivna „zaostavština“ olimpijade bude vidljiva u godinama, pa i decenijama koje dolaze. Tu se pre svega misli na unapređenje života lokalnih zajednica, smanjenje siromaštva, kao i na obnovu urbanih delova grada, uprkos sve glasnijim kritikama da čitava nova infrastruktura uglavnom služi bogatijem delu Rija. Nadležni, međutim, negiraju ove tvrdnje i poručuju da je, zahvaljujući infrastrukturnim projektima vezanim za organizaciju Olimpijskih igara, procenat stanovnika Rija koji danas imaju lak pristup kvalitetnom javnom prevozu porastao sa 18 procenata, koliko je iznosio 2009. godine, na sadašnjih 63 odsto. Sve navedene investicije u infrastukturu i sportske objekte, nažalost, prouzrokovale su i opipljivu „kolateralnu“ štetu. Naime, procenjuje se da je zbog brojnih radova više desetina hiljada ljudi u Riju bilo izmešteno iz svojih domova. A da problemi ostaju ozbiljni i duboki, bilo je jasno još kada je uoči početka Olimpijskih igara guverner države Rio de Žaneiro izjavio da je ta država, zbog nagomilanog duga, faktički bankrotirala.

Ali nisu svi iskazali minus u poslovanju. Međunarodni olimpijski komitet (MOK), koji za svoje operativne i administrativne troškove ubire deset odsto od ukupnih prihoda sa Olimpijskih igara, tvrdi da se čak devedeset procenata prihodovanog novca vraća nacionalnim olimpijskim komitetima. Oni, pak, dobijena sredstva dalje ulažu u razvoj sporta, timove i takmičare. Tako bar kažu. Nedavno istraživanje, čije rezultate je preneo britanski „Independent“, pokazalo je, međutim, da se svega 6 odsto od novca od Olimpijskih igara zapravo “vrati” takmičarima u vidu plata i premija. Ostalo ide MOK-u i nacionalnim olimpijskim savezima, koji sredstva troše po sopstvenom nahođenju. Poređenja radi, igrači u engleskoj fudbalskoj Premijer ligi ubiraju više od pedeset odsto od prihoda njihovih klubova.

Milijarde od prihoda

U Riju su oboreni ne samo sportski, već i medijski rekordi. Za to su se postarale TV stanice, koje su potrošile više od 4 milijarde dolara na prava da uživo prenose događaje sa Olimpijskih igara. Samo je američka mreža NBC platila astronomske 1,23 milijarde dolara za TV prava sa tog takmičenja. Jedanaest glavnih sponzora OI – među kojima su “Koka Kola”, “Bridžston”, “Panasonik”, “Samsung”, “Viza”, “Prokter end gembl” itd. – imaju tržišnu vrednost koja prevazilazi 1,5 biliona američkih dolara, te stoga ne treba da čudi da će ukupni marketinški i komercijalni prihodi od Igara iznositi, prema procenama, više od 9 milijardi dolara.

Najveće svetske multinacionalne kompanije pronašle su način da svoje ionako visoke prihode tokom trajanja Olimpijskih igara još dodatno uvećaju. Mediji su preneli da je Brazil izašao u susret prebogatim sponzorima, jer im je omogućio da faktički ne plaćaju porez na novac koji zarade na olimpijadi. Prema propisima, sve do kraja 2017. godine poreza su oslobođeni dobit od oglašavanja, prodaje proizvoda, uvoza, kao i brojne druge aktivnosti koje se odnose na organizaciju Igara. Ovakav preduslov, inače, nameće se svakom kandidatu koji pretenduje da bude organizator i domaćin velikih sportskih događaja.

Pretvoriviši čitave Olimpijske igre u svojevrsni poreski raj, Brazil je, prema procenama, izgubio negde oko milijardu dolara prihoda. Imajući u vidu da su finansijska kriza i ekonomska recesija teško pogodili veliki broj stanovnika te zemlje, ogromna sredstva koja su na ovakav način faktički „poklonjena“ multinacionalnim kompanijama, mogla su možda biti iskorišćena u daleko korisnije svrhe. Rezultati istraživanja brazilskog Ibope instututa pokazali su da 60 odsto ispitanih smatra da će Olimpijske igre Brazilu stvoriti više gubitaka nego dobiti za zemlju. Imajući u vidu da je nedavna studija naučnika sa univerziteta Oksford pokazala da su gotovo svi domaćini Igara još od 1960. godine uveliko premašivali zacrtani budžet i stvarali debeli minus u poslovanju, sva je prilika da će se slična priča ponoviti i kada je Brazil u pitanju.

(Ovaj tekst objavljen je u avgustovskom broju Nacionalne poslovne revije)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s