Brazil i Venecuela kao ogledalo Latinske Amerike

Kvalitetan filmski triler karakterišu dinamika i neprestana akcija, egzotična okruženja, uzbudljiv krimi-zaplet, višeslojni glavni junaci, baš kao i zli, moćni i inteligentni negativci; tu, zatim, moraju biti uključene i beskrupulozne korporacije i veliki novac oko kojeg se vrti priča, kao i neizbežna umešanost raznih tajnih službi velikih sila u pozadini…

Čemu ovakav uvod, zapitaće se čitaoci. Upravo zato, jer se takav jedan triler, sa svim ovim navedenim elementima, odigrava danas u realnom životu, i to u Južnoj Americi, a posebno u Brazilu i Venecueli. Životi i sigurnost miliona građana ove dve latinoameričke zemlje ugroženi su usled razornih negativnih uticaja ustavno-političke i ekonomske krize, koji već mesecima – pa čak i godinama – potresaju ove države. Iako su oči čitave svetske javnosti uprte u predstojeće letnje Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, građani Brazila teško da imaju razloga za slavlje. Rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, baš kao i finansijska kriza i ekonomska recesija koje su teško pogodile stanovništvo, kumulativno su doprinele da se najmnogoljudnija i privredno najsnažnija zemlja Južne Amerike nađe u ozbiljnim problemima. Čitava decenija ekonomskog prosperiteta, od 2003. kada je levičarska Radnička partija Lule da Silve preuzela vlast u Brazilu i omogućila kontinuirani privredni rast te zemlje, nisu bili dovoljni da zaustave potonju finasijsku krizu, koja danas preti da ugrozi postignuta dostignuća brazilskog društva. Kao što su jačanje srednje klase i izvlačenje iz zone siromaštva nekoliko desetina miliona ljudi.

Opoziv ili državni udar

Nakon što je Senat suspendovao levičarsku predsednicu Brazila Dilmu Rusef, zbog optužbi da je manipulisala državnim sredstvima zarad svoje predsedničke kampanje, vlast je preuzeo bivši  potpredsednik države Mišel Temer i novi ministri, od kojih se mnogi dovode u vezu sa korupcionaškim aferama. Temer, inače član centrističke partije Demokratski pokret Brazila (PMDB), sada je vršilac dužnosti predsednika Brazila i ukoliko Rusefova bude trajno uklonjena sa funkcije, on će obavljati predsedničku dužnost do 2018. godine. Konačna odluka o opozivu Dilme Rusef očekuje se da će biti doneta nekoliko dana posle završetka Olimpijskih igara, krajem avgusta. Suspendovana šefica države svoje privremeno uklanjanje sa funkcije  nazvala je „pravno-političkom farsom“ i „intenzivnom sabotažom”, optuživši svog bivšeg potpredsednika Mišela Temera da je državni udar maskirao u proces njenog opoziva.

Mnogi analitičari, takođe, vide skriveni uticaj i nemalu ulogu Vašingtona u previranjima u Brazilu, o čemu se puno pisalo, kako u stranoj, tako i u domaćoj štampi. Sjedinjene Američke Države već decenijama unazad čitavu Južnu Ameriku doživljaju kao svoje „dvorište“ od posebnog značaja, a zvanični Vašington se u kontinuitetu suprotstavljao jačanju bilo kakvih levičarskih pokreta u tom regionu. U prilog tome govore i nedavno objavljeni „poverljivi“ dokumenti Vikiliksa, koji su otkrili da je privremeni predsednik Brazila Temer bio doušnik američkih obaveštajnih službi. Nedavno je „Blic“ preneo analizu ruske globalne mreže “RT“ o navodnoj umešanosti SAD u svrgavanje brazilske levičarske predsednice. Jedan od dokaza je da je senator koji je vodio debatu o suspenziji i opozivu Dilme Rusef u brazilskom Senatu, otputovao u posetu u Vašington samo dan nakon što je Rusefova suspendovana. Tamo se sreo sa uticajnim kongresmenima i lobistima, kao i sa bivšim američkim ambasadorom u Brazilu, koji je navodno već bio umešan u svrgavanje vlasti u regionu. Takođe, i aktuelna ambasadorka SAD u toj latinoameričkoj zemlji, Lilijana Ajalde, ima iskustva u rušenju režima. Ona je ranije bila ambasadorka u Paragvaju, a u toku njenog mandata izvršen je puč, dok je predsednik te zemlje Fernando Lugo Mendes opozvan sa dužnosti nakon sličnih optužbi kao i brazilska predsednica Dilma Rusef. Inače, odnosi između Brazila i SAD posebno su zahladneli nakon što je nekadašnji obaveštajac Edvard Snouden otkrio da je američka NSA prisluškivala Rusefovu i 29 članova njenog kabineta.

Venecuela na prekretnici

I predsednik Venecuele Nikolas Maduro podržava teoriju da Amerika stoji iza smene vlasti u Brazilu. On je izjavio da to nije nikakva „raketna nauka“, već „toliko očigledna stvar“. „Moćne medijske sile imperijalista žele da satru revolucionarne lidere na kontinentu i dovedu svoje poslušnike“, rekao je Maduro, dodavši da nema sumnje da je „Venecuela sledeća žrtva Amerikanaca“. I zaista, Bolivarska republika Venecuela, zemlja koja ima najveće rezerve nafte u svetu, proživljava možda i najteže trenutke u svojoj istoriji. Politička kriza, drastičan pad vrednosti sirove nafte na svetskom tržištu – od čije prodaje je zavisila čitava ekonomija Venecuele – kao i loše sprovođena ekonomska politika, doveli su do nestašice hrane, lekova i čestih restrikcija struje, uz vrtoglavu stopu inflacije u toj zemlji.

Maduro je optužio Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) i Sjedinjene Američke Države da planiraju da svrgnu sa vlasti njegovu levičarsku vladu. Po njegovim rečima, Vašington primenjuje „agresivan pritisak“ kojim želi da spreči postizanje sporazuma između članica i nečlanica OPEK o stabilizovanju naftnog tržišta. Zbog galopirajuće ekonomske krize, predsednik Venecuele Nikolas Maduro bio je prinuđen da za još dva meseca produži vanredno stanje u zemlji, uvedeno još sredinom januara.

Na političkom planu, u toj zemlji odigrava se sve dramatičniji sukob levičarskog predsednika  i venecuelanske skupštine u kojoj većinu čine poslanici stranaka koje su opozicija Madurovoj Socijalističkoj partiji. Opozicija u Venecueli zatražila je raspisivanje referenduma o opozivu predsednika i nada se da bi on mogao biti održan u novembru ove godine. Ukoliko bi Nikolas Maduro izgubio na referendumu i napustio položaj do kraja 2016, bili bi održani novi predsednički izbori, koji bi opoziciji omogućili potpuno preuzimanje vlasti u toj zemlji. Međutim, u slučaju da predsednik Venecuele, kome funkcija ističe 2019, položaj izgubi u poslednje dve godine mandata, njegovo mesto preuzeće sadašnji potpredsednik države Aristobulo Isturiz, koji je blizak Madurov saradnik.

Razlozi krize

Dušan Vasić, bivši ambasador SR Jugoslavije u Meksiku, izjavio je nedavno za Sputnjik da je politika denacionalizacije i povratka najvrednijih grana privrede u ruke domaćeg stanovništva, koju je sprovodio nekadašnji harizmatični lider te zemlje Ugo Čavez, dovela do „političkih konfrontacija sa interesima velikih sila, pre svega Amerike i Velike Britanije, koje su bile najprisutnije u oblasti prerade nafte“. Sa druge strane, advokat i nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, Branko Pavlović, smatra da su „katastrofalni ugovori o zaduživanju kod američkih banaka u dugom vremenskom periodu i loše vođena monetarna i finansijska politika u celini“, glavni razlog ekonomskog posrtanja Brazila i Venecuele . I nedeljnik „Vreme“, između ostalih, opširno se bavio problemima u ovim latinoameričkim državama, opisujući procese koji su doprineli ekonomskoj i političkoj krizi. Zahvaljujući prihodima ostvarenim usled istorijski visokih cena sirove nafte na svetskom tržištu u prethodnoj deceniji, zvanični Karakas značajno je povećao javnu potrošnju, a „državna sredstva trošena su na ambiciozne, mada i opravdane socijalne programe namenjene najugroženijim stanovnicima. Čavezova administracija delila je zemlju siromašnim seljacima, a velika sredstva izdvajana su za sistem univerzalne zdravstvene zaštite i izgradnju socijalnih stanova“. Prema zvaničnim podacima Svetske banke, ekonomski rast i preraspodela resursa u Venecueli „doveli su do značajnog smanjenja siromaštva, sa čak 50 odsto u 1998. godini, na oko 30 odsto u 2013“, a umanjena je i društvena nejednakost. „Kriza kroz koju Venecuela prolazi, međutim, preti da zbriše sva socijalna dostignuća iz perioda Čavezove vladavine“, navodi se, između ostalog, u analizi nedeljnika „Vreme“.

Od zemlje koja je zahvaljujući visokim prihodima od nafte pomagala brojne države u tom delu sveta kada bi se našle u ekonomskim i političkim problemima,Venecuela danas mora da se za pomoć obraća drugim državama, a posebno Kini, koja je tokom prethodne decenije omogućila zvaničnom Karakasu zajmove i investicije u vrednosti od 50 milijardi dolara.

Operacija „Perionica“

Veliki sused Venecuele, Brazil, osim što je polarizovan na dve nepomirljive političke i ideološke struje i nalazi se u najdugotrajnijoj recesiji još od tridesetih godina XX veka, pogođen je i endemskom korupcijom, koja sve više izlazi na videlo. Dugotrajna istraga, poznata kao „Operacija perionica“, počinje da daje prve rezultate. Istraga obuhvata optužbe za korupciju i pranje novca u državnoj naftnoj kompaniji „Petrobrasu“, a seže do samog vrha države i biznisa.

Radi se, inače, o iznosima koji premašuju nekoliko milijardi američkih dolara. U aferu su upleteni brojni ministri, senatori, pa čak i predsednici brazilskog parlamenta. Najzvučnije ime u dosadašnjoj istrazi svakako je Luiz Injasio Lula da Silva, harizmatični bivši levičarski predsednik, a tužilaštvo Brazila istražuje okolnosti pod kojima su lukrativne donacije u vrednosti od preko osam miliona dolara isplaćivane njegovoj neprofitnoj organizaciji, Institutu Lula. Takođe, svi ključni politički akteri koji su učestvovali u rušenju njegove naslednice na čelu države, Dilme Rusef, i orkestrirali kampanju protiv nje, do guše su upleteni u korupcionaške afere i optuženi su za primanje mita. To važi za šefove oba doma parlamenta, kao i za najmanje 33 od ukupno 55 senatora koji su glasali za opoziv Dilme Rusef. Brazilska policija uhapsila je nedavno bivšeg ministra za planiranje i komunikacije Paola Bernarda zbog optužbi za korupciju, a Federalni sud u Brazilu već je osudio bivšeg šefa predsedničkog kabineta Hosea Dirkoa na 23 godina zatvora zbog umešanosti u korupciju u državnoj naftnoj kompaniji „Petrobras“. On je ujedno i najviši funkcioner Radničke partije koji je osuđen u ovoj aferi. Privremeni predsednik Brazila Mišel Temer, i sam osumnjičen za ista dela kao i Dilma Rusef, ostao je nedavno bez ključnog ministra za borbu protiv korupcije, Fabijana Silveire, koji je podneo ostavku jer je obelodanjeno da je pokušavao da spreči istragu o aferi „Perionica“. Nešto pre njega, ministar planiranja i jedan od ključnih Temerovih saradnika, Romero Žuka, smenjen je sa funkcije, jer je učestvovao u zaveri za obaranje brazilske predsednice Dilme Rusef.

Rio pred bankrotom

Da sve bude gore, domaćin letnje Olimpijade, Rio de Žaneiro, nalazi se u kritičnom finansijskom stanju. Fransisko Dorneleš, privremeni guverner države Rio de Žaneiro, izjavio da je ta država bankrotirala i proglasio je stanje „javne nepogode“. Rio de Žaneiro zatražio je pomoć od vlade Brazila, zbog duga od 21 milijardu dolara prema državi i deset milijardi prema bankama. Aktuelna je još uvek i velika epidemija virusa Zika, a pitanje bezbednosti za sportiste i učesnike Olimpijade i dalje je otvoreno, uprkos najavi da će na ulicama biti raspoređeno preko 80.000 vojnika i policajaca, što je dvostruko više nego na Igrama u Londonu. Kako bi pokušao da ublaži efekte ekonomske krize, privremeni predsednik Brazila Mišel Temer već je najavio „nepopularne mere“ kojima će se suprotstaviti recesiji, a plan je da prihodi budu ostvareni kroz prodaju državnog vlasništva i izdavanje koncesija za aerodrome i poslovanje u lukrativnom naftnom sektoru.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u toj latinoameričkoj zemlji pokazala su da tek 13 odsto Brazilaca podržava vladu privremenog brazilskog predsednika, kao i da većina od preko 50 odsto građana želi nove izbore do kraja ove godine.

Nakon svega, jasno je da će se upravo na primeru Venecuele i Brazila videti u kom pravcu će se kretati i čitav latinoamerički kontinent. Alternativa neoliberalnom kapitalističkom konceptu i pokušaj stvaranja pravednijeg i humanijeg društva – utemeljenog na ideji Uga Čaveza o  razvojnom „socijalizmu XXI veka“ – pokazali su se neotporni na endemsku korupciju i brojne pritiske unutrašnjih i spoljnih faktora odlučivanja. Južnu Ameriku, sva je prilika, čeka velika neizvesnost.

(Ovaj tekst objavljen je na internet portalu časopisa Nova srpska politička misao)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s