Veliki tata Si

Si Đinpinga mnogi smatraju najmoćnijim kineskim liderom još od vremena Mao Cedunga. On čvrstom rukom upravlja državom, partijom i vojskom i nadgleda strateški najvažnije ekonomske i privredne projekte. U prvu zvaničnu, „istorijsku“ posetu Srbiji Si Đinping stiže 17. juna

Teško je zamisliti težinu državničkih poslova predsednika zemlje koja ima više od 1,3 milijarde stanovnika. Ili pretpostaviti kakve su sposobnosti potrebne da bi se upravljalo najmasovnijom političkom organizacijom na svetu koja broji 86 miliona članova; ili biti vrhovni komandant nuklearne sile sa oružanim snagama koje u svom sastavu imaju 2,3 miliona aktivnih vojnika i raspolažu sa još 800.000 rezervista. U slučaju Kine, sve ove funkcije obavlja jedan čovek: predsednik Narodne Republike Kine, generalni sekretar Komunističke partije Kine i predsednik Centralne vojne komisije KPK, Si Đinping.

KINESKI SAN: Otkako je krajem 2012. godine preuzeo dužnost predsednika države, Si je na više frontova krenuo u sprovođenje svog programa. Snažno promovišući slogan o „kineskom snu“, on je najavio da će već na stotu godišnjicu osnivanja Komunističke partije Kine (2021) njegova zemlja biti „imućno društvo“. Takođe, kineski šef države obećao je da će na stotu godinu od osnivanja Narodne Republike Kine (2049), država biti jaka, moderna, demokratska i socijalistička. Jer je to, kako je rekao, „najveći san kineske nacije u savremenoj istoriji“.

Si Đinping obnovio je i ubrzao realizaciju ključnog geostrateškog cilja „azijskog džina“ – izgradnju novog Pojasa i puta svile, koji bi omogućio povezanost Kine sa zapadom Evrope i potencijalno spojio ogromno evroazijsko tržište, od Pacifika pa sve do Baltičkog mora. Kineski šef države daleko robustnije od svojih prethodnika vodi i spoljnu politiku i nastavio je da širi kineski uticaj na Bliskom istoku, u Africi, kao i u Latinskoj Americi, unapređujući pritom ekonomsku i privrednu saradnju.

Veliki izazov za vladavinu Si Đinpinga, međutim, predstavlja sve rasprostranjenija korupcija u najvišim krugovima vlasti u Kini, posebno u političko-privrednoj eliti, što ga je navelo da izjavi kako „korupcija postaje sve ozbiljnija i da će neizbežno upropastiti i partiju i državu“. Samo tokom prošle godine KP Kine kaznila je gotovo 300.000 svojih članova zbog korupcije. Skoro 200.000 članova i funkcionera stranke kažnjeno je zbog prekršaja, dok je 82.000 dobilo „tešku kaznu“, objavila je Centralna komisija za disciplinsku inspekciju (CCDI). U njihovom izveštaju kaže se i da su sve inkriminisane osobe morale da napuste položaje, ali se ne navodi zbog kojih su prekršaja kažnjeni, niti kakve će biti zakonske sankcije. Pojedini kritičari, ipak, izražavaju sumnju u delotvornost ovakvih akcija i veruju da je, usled nedostatka transparentnosti u istragama i procesima, reč o političkim obračunima u partiji.

KONTROLA NAD VOJSKOM: Nedavnim imenovanjem za „vrhovnog komandanta“ Komandnog centra združenih vojnih operacija, predsednik Kine Si Đinping preuzeo je još veću i aktivniju ulogu u komandovanju kineskom vojskom. Komandni centar pod direktnim je nadzorom Centralne vojne komisije Komunističke partije, na čijem je čelu Si, a svoju neprikosnovenu ulogu šefa „u ratu i miru“ kineski predsednik dodatno je osnažio funkcijom predsedavajućeg nedavno oformljenog saveta za nacionalnu bezbednost. Državna novinska agencija Sinhua prenela je da je „vrhovni komandant“ – inače prvi put u javnosti viđen kako nosi borbenu kamuflažnu uniformu – tokom posete komandnom centru pozvao zaposlene da „budno prate trendove globalne vojne revolucije“ i da „streme ka izgradnji udruženog komandnog sistema koji će zadovoljiti potrebe borbe i pobedu u informacionom ratu“.

„Oficiri bi trebalo da promene svoje ideje, da uvedu novine i da se suoče s teškoćama, u nastojanju da izgrade sistem komandovanja (…) koji je apsolutno lojalan“, ali i „snalažljiv u borbama, efikasan u komandovanju i hrabar i sposoban da dobije ratove“, rekao je Si Đinping tom prilikom. Inače, kada se kineski šef države ranije pojavljivao u javnosti kao šef Centralne vojne komisije, nosio je tradicionalnu maslinastozelenu maoističku odeću bez bilo kakvih obeležja.

Prema oceni bezbednosnih stručnjaka, preuzimanje nove uloge mogla bi da bude i jasna poruka kineskim protivnicima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, da se Si Đinping pita o vojsci i da je Kina spremna za svaku vrstu izazova. Posebno u osetljivom političkom trenutku povećanih tenzija u spornim vodama Južnog kineskog mora.

KULT LIČNOSTI: U poslednje vreme, naročito u zapadnoj štampi, sve glasnije se mogu čuti primedbe da stil Sijevog upravljanja državom postaje sve više autoritaran i suprotan „kolektivnom vođstvu“ kojem je Kina težila još od vremena jednog drugog značajnog kineskog lidera, Deng Sjaopinga, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. U zanimljivoj knjizi koju je na srpskom jeziku objavio CIRSD „Slediti lidera – Rukovođenje Kinom od Deng Sjaopinga do Si Đinpinga“ autora Dejvida M. Lemptona, navodi se da se u poslednjih nekoliko decenija umnogome promenio tip kineskih lidera. Od nekadašnjeg autoritarnog liderstva – i šefova država koji su se mogli nazvati vrhovnim vođama – došlo se u sadašnju situaciju kada predsednici NR Kine to više nisu – oni su samo prvi među jednakima.

Si Đinpingu, međutim, ne mogu se osporiti liderski kvaliteti. Posebno ukoliko se uzme u obzir da je NR Kina danas, zahvaljujući i te kako vidljivom međunarodnom angažovanju svog predsednika, bitan činilac u rešavanju globalnih problema. Imajući u vidu odgovornost koju je Si Đinping preuzeo na sebe i na domaćem planu – upravljajući složenim političkim, vojnim, privrednim i ekonomskim procesima – veruje se da bi u perspektivi mogao da postane najdominantnija politička figura u Kini još od vremena Mao Cedunga, „oca kineske revolucije“. Pojedini kritičari, pak, smatraju da se na liku aktuelnog kineskog šefa države već počinje graditi svojevrstan kult ličnosti, iako je na položaju tek nepune četiri godine. Si Đinping već je dobio nadimak „Veliki tata Si“, koji dovoljno govori o njegovom uticaju. O njemu se već pišu pesme, ali i naučne studije i knjige, a praktično ne prođe ni dan, a da državni mediji ne objave neku naredbu ili odluku predsednika.

ČUVARI PORETKA: Si Đinping, baš kao i njegovi prethodnici na funkciji, zagovornik je kontrole medijskog i sajber prostora. Nedavno je kineski predsednik obišao tri najveća državna medija u zemlji – redakciju glasnika Komunističke stranke „Pipls dejli“, državnu novinsku agenciju Sinhua i državnu televiziju Si-Si-Ti-Vi – i tom prilikom je poručio urednicima i novinarima da moraju da budu lojalni partiji i da čuvaju njen autoritet.

Nadležne institucije u Kini, vodeći računa i o onlajn sadržajima, nisu se ustručavale da blokiraju zapadne sajtove i medije, kao što su „Tajm“, „Ekonomist“, ili „Njujork tajms“. Već čuveni „veliki kineski firewall“ ograničava rad i tehnoloških divova poput Fejsbuka, Tvitera i Gugla. Tamošnje vlasti, poučene brojnim primerima iz nedavne prošlosti – kada su pojedini giganti iz Silicijumske doline, pod plaštom podrške demokratiji, bili instrumenti u rušenju vlada brojnih država – žele da spreče sličan scenario ili organizaciju kakve obojene revolucije u Kini. Upravo zato je predsednik Si Đinping, braneći „suverenitet“ država na svetskoj mreži, ocenio da se mora „poštovati pravo svake zemlje da upravlja vlastitim sajber prostorom“, i da su „sloboda i red neophodni“.

KAKO SE KALE LIDERI: Po nepisanom pravilu, svi postmaoistički lideri, pre nego što su zauzeli najznačajnije funkcije u državi, morali su da prođu ozbiljnu „školu“ upravljanja. U već citiranoj knjizi Dejvida Lemptona navodi se da su budući kineski rukovodioci, pre nego što bi dospeli u sam vrh nacionalne elite, „dobijali položaje u udaljenim provincijama i opštinama (administrativnim jedinicama često većim i gušće naseljenim od mnogih evropskih država), gde su bili odgovorni za sve – izgradnju stanova, hranu, obrazovanje, javno zdravlje, nerede, propuste potčinjenih i ispunjavanje svih mogućih političkih ciljeva, koje bi pred njih postavila centralna vlast“. Drugim rečima, funkcioneri su se „kalili“ da budu menadžeri i politički lideri, spremni da u budućnosti preuzmu kormila najviših nivoa vlasti u NR Kini. Tako je i Si Đinping, pre nego što je postao šef partije i države, godinama učestvovao u radu lokalnih vlasti u provincijama Hebej, Fuđan i Džeđang, kao i u Šangaju. Zahvaljujući stečenom iskustvu u upravljanju velikim kineskim oblastima i svom radu u Centralnoj vojnoj komisiji, Si Đinping je i pre nego što je seo u najvažniju državnu fotelju, stekao potreban autoritet i viziju.

POSETA SRBIJI: Predstojeća poseta kineskog šefa države Srbiji – a ujedno i prvi dolazak jednog kineskog predsednika u našu zemlju posle pune 32 godine – mogla bi dodatno da učvrsti i produbi odnose dve zemlje. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Liu Haising saglasili su se nedavno u Beogradu da je poseta kineskog predsednika Si Đipinga „istorijska“ i da svedoči o tome koliko Kina ceni prijateljstvo sa Srbijom. Posebno imajući u vidu da je, pre nepune dve godine, gost Beograda bio i kineski premijer Li Kećijang, koji je učestvovao na Trećem samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIEZ).

Najavljeni zajednički projekti u oblasti infrastrukture, energetike i telekomunikacija mogli bi da unaprede već uspostavljen odnos strateškog partnerstva između Srbije i Kine. Planirano je da Si Đinping poseti Železaru Smederevo, koja je, prema rečima srpskog premijera Aleksandra Vučića, najznačajniji primer uspešne saradnje. Srbija se ranije već kandidovala da bude korisnik kredita od deset milijardi dolara za unapređenje saradnje Kine sa zemljama CIEZ, a želja Srbije je da zajedno sa kineskim partnerima realizuje projekte izgradnje energetske i saobraćajne infrastrukture u vrednosti većoj od 1,5 milijardi dolara. Predsednik Vlade rekao je da bi Srbija i Kina trebalo da potpišu „16 ili 17 sporazuma“ tokom posete kineskog lidera, i nije zaboravio da doda kako je, poređenja radi, Rusija potpisala 22 sporazuma sa Kinom, a Nemačka 15.

Očekuje se da bude potpisan i međudržavni Sporazum o informatičkom putu svile, koji predviđa saradnju dve zemlje u oblastima informaciono – komunikacione tehnologije, elektronske trgovine i unapređenje širokopojasnog interneta i satelitskih usluga.

CRVENA ARISTOKRATIJA: Kineski lider Si Đinping rođen je 15. juna 1953. godine u Fupingu, u provinciji Šensi. Sin je istaknutog komunističkog veterana i partijskog funkcionera, koji je tokom karijere bio i proganjan i rehabilitovan, pa bi se moglo reći da je Si Đinping, na izvestan način, pripadnik „crvene aristokratije“. Član Komunističke partije Kine postao je u januaru 1974. godine. Diplomirao je na prestižnom Ćinghua univerzitetu u Pekingu, na kome je kasnije stekao zvanje doktora pravnih nauka. U svojoj karijeri obavljao je brojne partijske i državne funkcije. U oktobru 2007. Si je postao jedan od devet članova Politbiroa Stalnog centralnog komiteta KP Kine, što ga je učinilo jednom od najuticajnijih ličnosti u kineskoj politici. U martu 2008. izabran je za potpredsednika NR Kine. Šef države i gensek partije postao je u jesen 2012. godine. Bio je oženjen dva puta. Sa sadašnjom suprugom, izuzetno popularnom kineskom pevačicom Peng Lijuan, ima ćerku koja pod pseudonimom studira na Harvard univerzitetu u Americi.

(Ovaj tekst, u rubrici „Portret savremenika“, objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 16. juna 2016.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s