Jastreb američke desnice

Senator iz Arizone Džon Mekejn, unuk i sin admirala ratne mornarice, odlikovani oficir i učesnik rata u Vijetnamu, ratni zarobljenik, zatim kongresmen, kandidat republikanaca za predsednika SAD, već decenijama važi za jednog od vodećih predstavnika konzervativne struje američke politike. On je bio „albanski lobista“, zalagao se za bombardovanje Srbije i nezavisnost Kosova, a danas u Rusiji vidu glavnu pretnju za mir u svetu kojoj SAD moraju oštro da se suprotstave, gde god i kako god

„Da, da, da!“ – upravo ovako je uticajni američki senator iz redova republikanaca Džon Mekejn, nakon što je prošle sedmice na poziv srpskog premijera Aleksandra Vučića boravio u poseti Beogradu, odgovorio na novinarsko pitanje da li će se, posle predsedničkih izbora u SAD, spoljna politika te zemlje promeniti i hoće li to uticati na američke odnose prema Balkanu i Srbiji.

Mada su domaći mediji iscrpno obaveštavali o susretu predsedavajućeg Odbora za oružane snage Senata SAD sa zvaničnicima u Beogradu, ovakav odsečan i kratak odgovor Džona Mekejna indikativan je pokazatelj kakvo raspoloženje vlada u najvišim krugovima američke politike.

ČUVAR AMERIČKE DOMINACIJE: Džon Mekejn, koji je jednom prilikom sebe opisao kao „vojnika pešadinca Reganove revolucije“, neumorno se tokom svoje višedecenijske karijere (u Kongres je prvi put izabran 1982. godine) zalagao za politiku dominantnog američkog preimućstva u svetu. Vodeći se mesijanskim uverenjem da su upravo „Amerikanci stvoreni da menjaju istoriju“, Mekejn je gradio imidž odlučnog, beskompromisnog političara, osvedočenog patriote, koji služi interesima svoje domovine, bez obzira na cenu koju je potrebno platiti za to.

„Stari ratnik“, kako ga naziva jedan deo njemu naklonjene štampe, aludirajući na njegove poodmakle godine (u avgustu će napuniti 80 godina), naučio je tokom svoje vojne i političke karijere kako se dobijaju, ali i gube važne bitke.

Kada je u septembru 1999. godine prvi put najavio da će se kandidovati za predsednika Amerike, upotrebio je reči kojih se ne bi postideo ni aktuelni „socijalistički“ pretendent na mesto šefa Bele kuće, demokrata Berni Sanders. Mekejn je svojim pristalicama u Nju Hempširu tada poručio da se kandiduje kako bi se „izborio da našu vladu izbavi iz ruku moćnih brokera i njihovih posebnih interesa“ i kako bi je „vratio ljudima i plemenitom cilju slobode kojem je stvorena da služi“. Republikansku nominaciju za predsednika SAD nije osvojio. Favorit konzervativaca i njihovih uticajnih i bogatih sponzora bio je Džordž Buš mlađi, koji je odneo pobedu u stranci, da bi kasnije postao i 43. po redu predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA: Osam godina nakon što je pretrpeo poraz u unutarstranačkom nadmetanju od predsednika Buša, konačno je 2007. godine iskoristio šansu da ga stranka podrži kao vodećeg republikanskog kandidata za predsednika SAD. Mekejn „uživa u svakoj dobijenoj bici, jer zna da bi to mogla da mu bude i poslednja“, pisao je uticajni nedeljnik „Tajm“. U aprilu te godine, ponovo u Nju Hempširu, senator iz Arizone objavio je da će se kandidovati za predsednika Amerike, „ne da bi postao neko, već da uradi nešto.“ Ovoga puta stranačka baza, kao i vodeći centri republikanaca, podržali su ga u toj nameri, iako je po anketama, kao i u sredstvima obezbeđenim za kampanju, daleko zaostajao za demokratskim protivkandidatom, sadašnjim predsednikom SAD Barakom Obamom.

Senator Mekejn pretrpeo je novi, još ubedljiviji poraz, obezbedivši glasove tek 173 elektorska delegata naspram Obaminih 365 glasova. Nešto bolje prošao je među običnim svetom (tzv. popular vote), jer je za njega glasalo 46 odsto birača koji su izašli na izbore, dok je Obamino ime zaokružilo 53 odsto. Upućeni u američke izborne procese objasnili su da je pozitivan ishod za Džona Mekejna u toj izbornoj trci, praktično od starta, bio nemoguća misija. Američki narod – već umoran od osmogodišnje vladavine republikanskog predsednika Džordža Buša i njegovih preskupih ratnih misija – nije želeo politički kontinuitet, smatrajući da bi Mekejnova pobeda bila gotovo ravna Bušovom „trećem mandatu“.

Takođe, značajan faktor bile su godine i politička „istrošenost“ kandidata. Barak Obama, nošen željom nacije za promenama, imao je tada 45 godina, za razliku od Mekejnovih 72. Još jedan razlog uticao je na izborni rezultat: odabir prvog saradnika, odnosno kandidata za potpredsednika Amerike. Džon Mekejn je za svog VP-a odabrao tada široj javnosti gotovo nepoznatu Saru Pejlin, nekadašnju guvernerku Aljaske, kandidatkinju nevičnu visokoj politici, ali zato vrlo izrazitih, napadnih i posve diskutabilnih desničarskih stavova po brojnim pitanjima od nacionalnog značaja, iza koje je stajala radikalno konzervativna Čajanka. Pejlinova je čak postala i predmet ismejavanja u javnosti, nakon njene izjave da zbog geografske blizine Aljaske i Ruske Federacije („Rusiju vidim iz svog doma“) ona ima uvid u dešavanja u toj zemlji, te da stoga poseduje važno iskustvo u međunarodnim odnosima. Ona je jednom prilikom Severnu Koreju nazvala „saveznikom Amerike“, a proslavila se i izjavom da globalno zagrevanje nije rezultat zagađenja i čovekovih aktivnosti.

KOSOVSKI LOBISTA: Brojne kontroverze pratile su političku karijeru uticajnog američkog senatora iz Arizone. Za ovdašnju javnost svakako je najznačajnija da je Džon Mekejn dugogodišnji lobista Albansko-američke građanske lige, koja je finansijski sponzorisala njegovu predsedničku kampanju. Prema rečima osnivača ove organizacije, bivšeg kongresmena Džozefa Diogvardija, senator Mekejn je „radio sve što smo od njega tražili u korist albanskog naroda, uključujući tu i naoružavanje OVK“. Mekejn je aktivno podržavao albanski separatistički pokret na Kosovu i Metohiji, snažno se zalagao za bombardovanje Srbije 1999. godine, a među prvima je javno podržao jednostrano proglašenje „nezavisnosti“ Kosova, smatrajući da je to „jedino rešenje“. Osim putem izdašnih donacija, Albansko-američka građanska liga zahvalila je ovom vremešnom senatoru i tako što mu je dodelila svoju „Balkansku nagradu za mir“. Povod je bio Mekejnov predlog senatske rezolucije u kojoj se Albanci pohvaljuju za „spasavanje svih Jevreja koji su živeli u Albaniji ili su tamo potražili utočište tokom holokausta“.

Senatorov višedecenijski javni angažman omogućio mu je izuzetno razgranate kontakte širom sveta. Takođe, njegov imidž uticajnog političara, nezavisno od toga ko je trenutno na vlasti u Beloj kući, doprineo je da bude rado viđen gost gotovo na svim kriznim žarištima u svetu. Internetom odavno kruži fotografija koju mnogi teoretičari zavere smatraju krunskim dokazom da je upravo Amerika stvorila tzv. Islamsku državu. Kada je jednom prilikom senator Mekejn posetio sever Sirije, gde se sastao sa navodnim borcima protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada, na jednoj od zajedničkih fotografija vidi se muškarac, za koga Mekejnovi politički protivnici tvrde da je niko drugi do ozloglašeni vođa ID-a Abu Bakr al Bagdadi. Senator je, naravno, porekao glasine, tvrdeći da muškarac sa slike „samo liči na Bagdadija“.

I baš kao što je njegovom političkom uzoru, bivšem američkom predsedniku Ronaldu Reganu, bio potreban globalni ideološki protivnik – oličen u komunističkom Sovjetskom Savezu, toj „imperiji zla“, kako je govorio – tek koju deceniju kasnije, Džon Mekejn poziva na totalni obračun Amerike, ovoga puta sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom.

RUSKA PRETNJA: Kao predsednik senatskog odbora za naoružanje, on smatra da treba odgovoriti na sve snažniji ruski uticaj na Bliskom istoku, posebno otkako je zvanična Moskva otpočela vojnu intervenciju u Siriji. Džon Mekejn veruje da Rusija uništava američki kredibilitet i uticaj u tom važnom regionu, i da su Sjedinjene Države, zbog ruskog vojnog angažovanja u Siriji, izgubile poziciju svetskog lidera. „To je tragedija, dragi moji Amerikanci – tragedija što smo dotle dogurali“, rezignirano je poručio u Senatu.

A na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održanoj prošlog vikenda, moglo bi se reći da je Mekejn bio glavna zvezda programa. On je oštro kritikovao dogovor o prekidu neprijateljstava u Siriji koji je njegova vlada postigla sa Rusijom, istakavši da će dogovor samo podstaći „vojnu agresiju“ zvanične Moskve u toj zemlji.

Senator čvrsto veruje da je Rusiju potrebno pritisnuti na svim mestima na kojima se politika Moskve ukršta sa američkim interesima, posebno apostrofirajući Ukrajinu. On je oštro napao i sopstvenu vladu, izjavivši da je način na koji su Sjedinjene Američke Države reagovale kada je u pitanju kriza u Ukrajini, „jedno sramno poglavlje u istoriji SAD“. „Sramota me je svoje države. Stidim se svog predsednika i stidim se samog sebe što nisam učinio više kako bih pomogao tim ljudima“, rekao je Mekejn. Pozivao je i na isporuku defanzivnog naoružanja Ukrajini, kako bi snage te zemlje nanele što veće gubitke pobunjenicima na istoku. Senator se zalagao i za dodatno pooštravanje sankcija Ruskoj Federaciji, smatrajući da bi i energente trebalo uvrstiti na listu sankcija, što bi ekonomski dodatno destabilizovalo Moskvu. Vrlo zanimljiva je i njegova izjava da upravo od SAD i zvaničnog Vašingtona zavisi da li će i kada sankcije Evropske unije protiv Rusije biti ukinute. Zbog ovako izrazitih antiruskih stavova, Rusija je američkog senatora uvrstila na svoju crnu listu osoba kojima se zabranjuje ulazak u tu zemlju.

SIN I UNUK ADMIRALA: Džon Sidni Mekejn III rođen je 29. avgusta 1936. godine u američkoj vojno-pomorskoj bazi Koko Salo, u Panami. Njegov deda, baš kao i otac, bio je uticajni mornarički admiral sa četiri zvezdice, što je mladog Mekejna prirodno opredelilo da i sam nastavi porodičnu tradiciju i završi mornaričku akademiju SAD, kao i pilotsku školu.

Nakon što je 1959. diplomirao, prijavljuje se u vojsku i učestvuje u Vijetnamskom ratu kao pilot. Njegov avion oboren je iznad Hanoja 26. oktobra 1967, gde je i zarobljen. U zatočeništvu je proveo gotovo punih šest godina. Oslobođen je 1973. godine, a 1981. definitivno napušta mornaricu i sa nekoliko odlikovanja biva penzionisan sa činom kapetana bojnog broda.

Nakon što je okončao vojnu karijeru ulazi u politiku, da bi već 1982. bio izabran za zastupnika Arizone u Predstavnički dom Kongresa SAD, gde je proveo dva mandata. Četiri godine kasnije izabran je u Senat, gde mu se i danas nalazi radno mesto. Džon Mekejn se dva puta ženio i ima sedmoro dece, od koje su četiri biološka, a tri usvojena deteta. Napisao je nekoliko knjiga, među kojima i memoare Vera mojih očeva, objavljene 1999. godine.

BEOGRADSKI SASTANAK: Mekejnova prošlonedeljna poseta Srbiji bila je značajna iz nekoliko razloga. Ti razlozi svode se na tri ključne reči: Kosovo, izbeglice i NATO. Nakon razgovora sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, uticajni republikanac rekao je da su „priznati i prepoznati“ napori i napredak Beograda na normalizaciji odnosa sa Prištinom i unapređenju odnosa u regionu. Govoreći o vojnoj neutralnosti Srbije i eventualnom članstvu u NATO-u, Mekejn je naveo da su to pitanja o kojima odlučuju Srbija i srpski narod. Takođe, on je izjavio da će od vlade SAD zatražiti dodatnu pomoć Srbiji u borbi sa izbegličkom krizom, nakon što je u pratnji srpskih ministara Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića posetio prihvatne centre u Adaševcima i Šidu.

Srpski premijer zamolio je senatora Mekejna i druge američke zvaničnike da pomognu u očuvanju stabilnosti Zapadnog Balkana, zato što su, kako je naveo, mir i stabilnost ključ za naš dalji ekonomski napredak. „Neozbiljan je i neodgovoran svako ko misli da Srbija bez podrške Amerike može da ostane na evropskom putu i da ekonomski napreduje“, rekao je Vučić. Sva je prilika da se iskusni senator Mekejn u potpunosti slaže sa ovom konstatacijom srpskog premijera.

(Ovaj tekst, u rubrici „Portret savremenika“, objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 18. februara 2016.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s