Među favoritima zlatne prilike

Kineski premijer Li Kećang ugostio je lidere šesnaest zemalja centralne i istočne Evrope nudeći im finansijsku podršku za izgradnju i renoviranje transportnih sistema i infrastrukture, uz uslov da projekti koriste kineske proizvode ili robu. Srbija, podjednako kao i sve ove države, traži svoje mesto pod ekonomskim kišobranom „zmaja Azije“. Međutim, na osnovu izveštavanja srpskih medija, prosečan građanin mogao bi pomisliti kako je premijer Aleksandar Vučić, maltene, bio u bilateralnoj poseti Kine

Prethodne nedelje, lideri 16 država centralne i istočne Evrope (CIEZ) intenzivno su pregovarali sa kineskim partnerima o novim ekonomskim horizontima međusobne saradnje. Iako je ovo bio četvrti godišnji samit u formatu „16+1“ po redu, prvi put je ovaj susret održan u Kini. Kineski mediji ovaj samit propratili su sa velikim interesovanjem, nazvavši ga „zlatnom prilikom“ za produbljivanje saradnje.

Kina ima razloga da veruje da je saradnja sa zemljama CIEZ – koje su u većini već članice Evropske unije – korisna i za sveukupni napredak odnosa Kine i čitave EU. Posebno u pogledu transporta i plasmana robe, jer bi ove države mogle imati presudnu ulogu u ostvarivanju glavnog cilja novog „Pojasa i puta svile“ – a to je „spajanje“ ogromnog evroazijskog tržišta, od Pacifika do Baltičkog mora, kao i potpuni prodor Kine na zapad Evrope.

SARADNJA U FORMATU 16+1: Geografski, politički i ekonomski gledano, zemlje Centralne i Istočne Evrope CIEZ bi Kinezima zaista mogle predstavljati svojevrstan „most ka Evropi“. Ali, pojedine države, poput Poljske, Češke, ili Mađarske, recimo, ovu laskavu poziciju bi radije sačuvale samo za sebe. Slično razmišljaju i pričaju i naši lideri, što se može videti po tome, kako je poseta srpskog premijera propraćena u najvećem delu ovdašnjih medija. Prosečan srpski građanin mogao bi pomisliti kako je srpski premijer, maltene, bio u bilateralnoj poseti Kini, a ne na samitu, koji je uključivao još 15 drugih država.

Trgovina između Kine i 16 zemalja CIEZ ostvaruje kontinuirani rast, a međusobna robna razmena premašila je 60 milijardi dolara u 2014, iako to predstavlja tek deseti deo ukupnog obima trgovine koji Kina godišnje ostvaruje sa svim evropskim zemljama. U države CIEZ-a kineska preduzeća investirala su više od pet milijardi dolara, a zauzvrat, tih 16 zemalja ukupno su u Kinu uložile više od 1,2 milijarde.

Samit je ove godine održan u kineskom gradu Sudžouu i bavio se potencijalnom ekonomskom saradnjom i plasiranjem kreditnih linija Kine zemljama CIEZ. U toj podeli finansijskih karata, prema rečima predsednika srpske vlade Aleksandra Vučića, Srbija je odlično prošla. On je najavio dolazak kineske kompanije HBIS u smederevsku Železaru, zatim izgradnju pruge Beograd–Budimpešta i auto-puteva, kao i razvoj industrijskih parkova.

Domaćin samita, kineski premijer Li Kećang, rekao je da je međusobno političko poverenje između dve zemlje potrebno pretvoriti u konkretna dela. „Železara je dobra prilika za jačanje naših ekonomskih odnosa. Podržaću dolazak kompanije HBIS, uz želju da povećaju kapacitet proizvodnje, kako bi Železara snabdevala ne samo Srbiju već i čitav region“, zaključio je Li Kećang.

Srbija se, po rečima srpskog premijera, među prvima kandidovala da bude korisnik kredita od deset milijardi dolara za unapređenje saradnje Kine sa zemljama CIEZ i želi da postane „vodeća zemlja u tom delu Evrope u realizaciji infrastrukturnih projekata sa Kinom“. On je dodao i da Srbija sa Kinom želi da sprovodi projekte izgradnje energetske i saobraćajne infrastrukture u vrednosti većoj od 1,5 milijardi dolara.

Ukoliko se ova brojka stavi u kontekst sveukupnih ekonomskih odnosa Kine i Srbije, postaje jasno da će naša zemlja morati da pojača napore kako bi u perspektivi popravila nezavidnu poziciju u trgovinskim odnosima sa „azijskim džinom“. Iako je Kina najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije u Aziji, prema podacima Privredne komore Srbije, na listi 165 tržišta na koja je Srbija plasirala svoju robu, Kina je bila tek na 50. mestu. Na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu, Kina je bila na 4. mestu. Prošle godine, izvoz Srbije u Kinu iznosio je skromnih 14,4 miliona dolara, dok je u istom periodu iz ove azijske zemlje uvezeno robe za 1,7 milijardi dolara. U Kinu su se najviše izvozili bukovo drvo, cirkulacione pumpe, konstrukcije od gvožđa i čelika, kao i smrznute maline. U perspektivi, od izvoznih proizvoda, pominju se juneće i jagnjeće meso, kao i mlečni proizvodi.

KO JE NAJBOLJI PARTNER KINE: U poslednje vreme, od svih zemalja CIEZ, Češka doživljava možda i najveći zamajac u svojim ekonomskim odnosima sa Kinom. Samo od januara, kineska preduzeća investirala su u Češku 370 miliona dolara, što je skoro tri puta više nego u prethodnih deset godina zajedno. Lavovski deo investicija uložila je kineska kompanija CEFC, koja je u kratkom vremenskom razmaku kupila u Češkoj jednu pivaru, fudbalski klub Slavija, udeo u nacionalnoj avio-kompaniji ČSA, kao i dve velelepne zgrade u strogom centru Praga. Češki premijer Bohuslav Sobotka je, između ostalog, potpisao i memorandum o saradnji između kineskog tehnološkog giganta Huavei sa nekoliko čeških visokih škola, što je važan korak u unapređenju tehnološke osposobljenosti češkog visokog obrazovanja. Takođe, češka Škoda (deo Folksvagenovog koncerna) prisutna je od 2007. na tržištu Kine, a prošle godine tamo je prodala više od 280.000 vozila, što predstavlja četvrtinu od ukupne prodaje automobila tog češkog proizvođača.

Donedavno, Poljska i Mađarska smatrane su vodećim favoritima za ulogu „mosta“ Evrope ka Kini. Poljska ima najveću ekonomiju od svih zemalja centralne Evrope i sa Kinom ima izuzetno razgranate privredne odnose, kao i vrlo visok trgovinski deficit. Poljska je u 2013. u Kinu izvezla robe u vrednosti od 2,23 milijarde dolara, ali je zato poljski uvoz iz te azijske zemlje iznosio čak 18,8 milijardi. Kao što je to slučaj i sa srpsko-kineskim odnosima, i veze Poljske sa Kinom od 2011. imaju status „strateškog partnerstva“.

Mađarska, sa druge strane, država je u koju se od svih CIEZ zemalja „ulilo“ najviše kineskih direktnih stranih investicija. Banka Kine, jedna od pet najvećih kineskih banaka, prošle godine otvorila je i svoju kancelariju u Budimpešti. Mađarska je saopštila da će, kao prva zemlja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, početi da izdaje obveznice u juanima kako bi privukla što više investitora iz Azije.

BALKANSKE PERSPEKTIVE: Crna Gora i Albanija takođe navode da su imale uspešne pregovore sa kineskom stranom. Potpisan je memorandum o realizaciji projekta izgradnje Jadransko-jonskog autoputa, po modelu privatno-javnog partnerstva. Zahvaljujući njemu, biće započeta izgradnja tzv. Plavog koridora, koji će saobraćajno dodatno povezati dve zemlje.

I makedonski premijer Nikola Gruevski održao je više sastanaka na kojima je potencijalnim kineskim investitorima predstavio mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje. Makedonija je već uzela kredite od kineske Eksim banke u vrednosti od 574 miliona evra, kako bi završila pojedine deonice auto-puteva u zemlji.

Hrvatska, već drugu godinu zaredom, nije imala svog premijera na samitu „16+1“. Prošle godine, hrvatski premijer Zoran Milanović nije želeo da dođe u Beograd, koji je bio domaćin samita, navodno zbog istupa Vojislava Šešelja po povratku iz Haga, dok je susret u Kini prethodne nedelje propustio zbog neizvesnih pregovora o sastavljanju nove vlade. Predsednik Sabora Josip Leko predstavljao je Hrvatsku na samitu, a pomenuta je „zainteresovanost za projekte razvoja infrastrukture, širenje vazdušne, železničke i morske komunikacije između dve zemlje“.

SRPSKE ŠANSE: Premijer Vučić pohvalio se da je Srbija od svih zemalja CIEZ potpisala najviše sporazuma tokom svog boravka u Kini. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima ponosno je istakla da je na putu iz Sudžoa u Peking „u vozu koji ide 300 kilometara na sat, kineski premijer odlučio da najveću čast od prisutnih ukaže predsedniku Vlade Srbije odredivši da upravo on sedi pored njega“.

Istaknut je i potencijal za proširenje saradnje u oblasti poljoprivrede, razvoja malih i srednjih preduzeća, kao i u oblasti kulture i turizma. Potpisani su i brojni memorandumi o potencijalnoj saradnji dve zemlje. Takođe, dogovoreno je da pruga između Beograda i Budimpešte, dugačka oko 340 km, bude finansirana iz kineskog kredita. Deo pruge na našoj teritoriji iznosi 184 kilometra, a vozovi će moći da se kreću brzinom od 200 kilometara na sat.

Na samitu nije bilo reči o onom „multifunkcionalnom projektu“ izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar, vizionarskoj ideji bivšeg ministra, a sadašnjeg ambasadora u Pekingu Milana Bačevića. Njegova ekselencija Bačević ranije se već proslavio i drugim izjavama, recimo o nameri Kine da „na osnovu već predloženih projekata, na Balkanu investira 100 milijardi evra“, a da u perspektivi, u zemlje centralne i istočne Evrope, investira 10.000 milijardi evra.

KINESKI USLOV: Analitičari procenjuju da će ove godine ukupan iznos direktnih kineskih stranih investicija širom sveta prvi put premašiti iznos od jednog biliona dolara (1000 milijardi). Ovom rezultatu doprinelo je usporavanje ekonomskog rasta u Kini, kao i sve veća internacionalizacija kineskih preduzeća. Izuzetno deluje i podatak da je do kraja 2014. godine 18.500 kineskih investitora osnovalo u inostranstvu skoro 30.000 firmi, od kojih je 77 odsto ostvarivalo dobit.

Mada je završeni samit šefova vlada Kine i zemalja CIEZ ocenjen kao uspešan, jedan mali, ali značajan uslov za sveobuhvatnu saradnju između „kineskog zmaja“ i ovih država, pojavio se u izjavi premijera Kine Li Kećanga. „Možemo osigurati sredstva za vaše potrebe. Sve dok projekti koriste kineske proizvode ili robu, Kina će rado osigurati finansijsku podršku uz niske troškove“, rekao je on, ponudivši u tu svrhu, razume se, usluge najveće kineske banke ICBC, kao i kineske Eksim banke.

(Ovaj tekst objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 3. decembra 2015.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s