Postoji li još Šengen

Kriza prouzrokovana dolaskom sve većeg broja izbeglica iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka i Severne Afrike na tle Starog kontinenta, poprima sve dramatičnije razmere. Nemačka, Mađarska, Austrija i Slovačka pooštravaju mere kontrole granica, ovoga puta uz upotrebu oružanih snaga

Problemi sa rešavanjem migrantske krize u Evropi i najavljene restriktivnije mere uspostavljanja unutrašnjih kontrola granica između država šengenskog prostora prete da pogoršaju ionako napete odnose među državama EU. Na mađarsko-srpskoj granici protekli vikend bio je više nego buran. Samo dan uoči primene rigoroznijih zakonskih mera kojima zvanična Budimpešta želi da onemogući dalje nadiranje izbeglica ka Mađarskoj, na granici su već počele da se raspoređuju vojne snage, uz prisustvo većeg broja oklopnih vozila marke „hamer“. Nepregledne kolone migranata, sa druge strane, žurile su ka mađarskoj granici kako bi iskoristile poslednje sate slabije kontrole i dokopale se Evropske unije. Novi ministar odbrane Ištvan Šimičko rekao je da će duž mađarske granice sa Srbijom biti raspoređeno 4300 vojnika, i da će glavni zadatak vojske biti brže podizanje žičane ograde.

DALJE NEĆEŠ MOĆI„: Mađarska policija objavila je podatak da je u nedelju zabeležen rekordan broj od 5809 migranata koji su prešli iz Srbije u Mađarsku. Ovaj broj nadmašio je prethodni rekord, zabeležen dan ranije, kada je registrovan prelazak 4330 izbeglica. Inače, strože zakonske mere koje su u Mađarskoj stupile na snagu 15. septembra, podrazumevaju da ilegalni prelazak granice više neće biti prekršaj, već će se kažnjavati krivično, deportacijom ili zatvorom u trajanju od tri godine. Kako su najavili mađarski zvaničnici, oni koji ne dobiju azil u Mađarskoj biće vraćeni nazad u Srbiju.

Takođe, još jedna zemlja koja je pogođena izbegličkom krizom pozvala je u pomoć oružane snage. Austrijski kancelar Verner Fajman, koji je samo nekoliko dana ranije kritikovao svog mađarskog kolegu Viktora Orbana, obavestio je javnost da je njegova vlada naložila vojsci da pomogne policijskim snagama u pojačanim proverama granice i ljudi zbog sve većeg broja izbeglica. Najmanje 2200 vojnika pomagaće policiji na granici, izjavila je austrijska vlada. Austrijska policija je u ponedeljak ujutru saopštila da se na prelazu Hajligenkrojc između Mađarske i Austrije već nalazilo više od 3000 ljudi, te da „u Hajligenkrojcu stanje preti da eskalira“. Takođe, prema rečima portparola policije, tokom ponedeljka predviđen je dolazak između pet i deset hiljada novih azilanata. „Svakog sata u autobusima ih stiže oko 500“, izjavio je policijski zvaničnik Gerald Koler.

Posle objave da će početi sa kontrolom granice sa Austrijom, zaustaviti železnički saobraćaj iz te zemlje i privremeno suspendovati sporazum iz Šengena, i Nemačka je mobilisala više stotina pripadnika policije kako bi sprovodili dodatnu kontrolu. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer izjavio je da je cilj ovih mera da se „ograniči trenutni priliv u Nemačku i povratak standardnim procedurama kada ljudi ulaze u zemlju“, kao i da su ove mere neophodne iz „bezbednosnih razloga“. Brojni evropski zvaničnici, kao i mediji širom Evrope, osudili su ovaj potez Berlina smatrajući da je u suprotnosti sa osnovnim principima Šengenske zone, koja dopušta slobodu kretanja između evropskih država.

Nemačka odluka, međutim, nije naišla samo na negativne odjeke. Mađarski premijer Viktor Orban, recimo, podržao je tu odluku, ističući da je takva mera bila neophodna „kako bi se zaštitile nemačke i evropske vrednosti“. Iako je železnički saobraćaj između Austrije i Nemačke u ponedeljak ponovo uspostavljen, osim jedne linije prema Minhenu, ministar unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Bavarske Joakim Herman izjavio je da bi privremene granične kontrole mogle da ostanu na snazi najmanje nekoliko nedelja zbog masovnog priliva izbeglica. Bavarska je, inače, najteže pogođena izbegličkom krizom, u Minhen je samo tokom jednog dana, prošle subote, došlo više od 12.000 izbeglica. Glavnom gradu Bavarske već nedostaje između tri i pet hiljada ležajeva gde bi migranti mogli da prenoće, pa oni spavaju na železničkoj stanici ili na klupama u parkovima. Policija je zbog toga uputila apel građanima Minhena da pomognu i doniraju nepotrebne dušeke i montažne krevete.

CENTRI ZA IZBEGLICE: I zvanični Pariz se založio za jačanje kontrola na evropskim granicama, posebno apostrofirajući Grčku, Italiju i Mađarsku, kako bi se Evropa izborila sa velikim brojem migranata. Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev založio se za otvaranje prihvatnih centara u kojima bi na hiljade izbeglica moglo da bude procesuirano, a istakao je i značaj ujednačenog procesa za dobijanje azila u okviru EU. „Iza ove humanitarne realnosti je evropska realnost“, upozorio je Kaznev, odbacujući pozive pojedinih desničarskih stranaka, na čelu sa Nacionalnim frontom, da se ponovo uvede granična kontrola između Francuske i Nemačke.

Ni Češka Republika za sada neće uvoditi kontrole na granici sa Austrijom, izjavio je ministar spoljnih poslova te zemlje Lubomir Zaoralek, samo dan pošto je Nemačka uvela privremene granične kontrole. „Za nas situacija nije takva da bismo preispitali neke osnovne mere“, rekao je češki ministar prilikom dolaska na sastanak u Brisel. Česi su, međutim, za svaki slučaj, pojačali broj patrola na granici sa Austrijom.

Za razliku od Češke Republike, Slovačka je obnovila „privremene kontrole“ na svojim granicama sa Mađarskom i Austrijom. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje, usled povećanog broja migranata poslato je i novih 220 pripadnika slovačke policije da pojačaju granične snage. U saopštenju slovačkog MUP-a navodi se da će se situacija detaljno pratiti i koordinisati sa vlastima u susednoj Austriji, Mađarskoj i Češkoj Republici. Inače, zemlje Šengenske zone mogu u slučaju vanrednih situacija da održavaju granične kontrole najduže šest meseci.

I u Velikoj Britaniji sve se više pažnje posvećuje evropskoj izbegličkoj krizi. Iz sedišta britanskog premijera saopšteno je da je imenovan ministar koji će se baviti sirijskim izbeglicama. Za parlamentarnog državnog podsekretara, najnižeg od tri nivoa ministara u Vladi Velike Britanije, izabran je član parlamenta Ričard Harington. On će u britanskoj vladi biti odgovoran za koordinaciju, preseljenje i smeštaj 20.000 sirijskih izbeglica, koliko je London pristao da primi iz kampova iz zemalja koje se graniče sa Sirijom, u narednih pet godina.

KVOTEKAMEN SPOTICANJA: Ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU održali su u ponedeljak u Briselu vanredni sastanak posvećen rešavanju izbegličke krize. Razgovarali su i o planu za solidarni prihvat oko 160.000 migranata, koji je prošle sedmice predstavio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Novi paket mera ima za cilj da ublaži pritisak u najpogođenijim državama članicama – Grčkoj, Italiji i Mađarskoj – predlogom o premeštaju 120.000 ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita u druge države članice EU. Ovom broju treba dodati i 40.000 azilanata čiji je razmeštaj iz Grčke i Italije Evropska komisija predložila tokom maja meseca, a za koji se još čeka odobrenje. Države tzv. Višegradske četvorke (V4) – Češka Republika, Slovačka, Poljska i Mađarska – kao i baltičke zemlje, oštro su se suprotstavile predloženom planu, posebno onom delu koji se tiče obaveznih kvota za prijem izbeglica.

Poslednje vesti iz Brisela, međutim, nisu ohrabrujuće. Na vanrednom sastanku, prema očekivanjima, nije postignuta saglasnost o kvotama za prihvat izbeglica prema planu koji je predložio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ministri su izrazili načelnu saglasnost da njihove zemlje prihvate većinu od ukupno 160.000 izbeglica, ali su odbacili obavezujuće kvote koje je Evropska komisija pokušala da nametne. Umesto toga, ministri su se saglasili da se „nastavi rad na pripremi formalne odluke o primeni obaveza, uz dužno poštovanje prema fleksibilnosti koja je članicama potrebna, naročito radi rešavanja nepredviđenih situacija“.

Ova rogobatna i birokratska formulacija zapravo znači da je odluka o planu Žan-Kloda Junkera odložena do 6. oktobra, kada će se ministri ponovo okupiti u glavnom gradu Belgije. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je ranije najavio da će, u slučaju da Junkerov plan ne dobije podršku većine ministara, sazvati vanredan samit EU krajem ovog meseca. Članice EU, u međuvremenu, usvojile su plan o preduzimanju vojnih akcija protiv trgovaca ljudima na Mediteranu, koji će podrazumevati zaplenu i uništavanje švercerskih brodova. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 350.000 ljudi je prešlo Mediteran u nastojanju da se domogne obala Evrope, a do sada je u tim pokušajima život izgubilo gotovo 3000 migranata.

(Ovaj tekst objavljen je u nedeljniku “Vreme” od 17. septembra 2015.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s