Kupanje u „esidu”?

“Svaki sisar na ovoj planeti nagonski razvija prirodnu ravnotežu sa svojom okolinom. Ali vi ljudi ne. Dođete na neko područje i širite se i razmnožavate dok ne potrošite sve prirodne resurse. Preživljavate jedino tako što se širite u novo područje.”
Agent Smit (Matriks)

Nije potrebno biti naučnik, ili gore citirani agent Smit, da bi se shvatilo kako ljudska aktivnost, rast populacije, klimatske promene i devastiranje prirodne sredine neizbežno vode prema nekom vidu Zemljinog uništenja. Uostalom, naučnici, oni pravi to jest, o tome pišu i govore već više od pedeset godina. Trajne i, nažalost, nepovratne promene u biosferi, masovno izumiranje brojnih biljnih i životinjskih vrsta, uz negativne posledice globalnog zagrevanja po čitav živi svet na planeti, uzrokuju „tranziciju koja ima potencijal da preobrazi Zemlju u dosad nepoznato stanje“, kako tvrde već uveliko zabrinuti stručnjaci.

KISELI OKEANI: U Poljskoj je, u organizaciji UN-a, nedavno bio održan skup vodećih svetskih klimatologa na kojem su javnosti bili predstavljeni rezultati obimne studije sakupljene od materijala 500 najuglednijih eksperata u ovoj oblasti tokom 2012. godine. Britanski BBC objavio je više nego alarmantan podatak iz ovog istraživanja, koji navodi da svetska mora i okeani nisu bili ovoliko toksični i kiseli za poslednjih čak 300 miliona godina.

Trista miliona godina, ej? Pa, to je vreme kada je formiran onaj legendarni super-kontinent, Pangea, u doba kada je Srbija, sva je prilika, izlazila na okeane i topla mora, iz kojih su, stidljivo, provirivali samo vrhovi Kopaonika i Rtnja? Onda kada su ovim srpskim prostorima – a fosili nam pružaju čvrste i nepobitne dokaze – puzali “zglavkaričasti” trilobiti i džinovske vodene škorpije. E, o toj vremenskoj udaljenosti se radi, ni manje ni više.

Citati iz navedene studije još nam pokazuju da će, ukoliko se tempo acidifikacije okeana nastavi ovim tempom, više od 30% morskih vrsta – biljnih i životinjskih, podjednako – biti istrebljeno već do 2100. godine, do kada se, usled prevelike emisije ugljen-dioksida, očekuje porast kiselosti mora za čitavih 170%. U zvaničnom saopštenju sa skupa, navodi se da se „sa velikom sigurnošću” može utvrditi da do sve veće kiselosti svetskih mora dolazi “zbog prevelike emisije ugljen-dioksida uzrokovane ljudskim aktivnostima“, posebno usled sagorevanja fosilnih goriva.

Ugroženost bez presedana: Okeani sve kiseliji

Ugroženost bez presedana: Okeani sve kiseliji

Od početka industrijske revolucije do danas, kiselost morskih voda u proseku se povećala za 26 procenata, a procenjuje se da okeani više od polovine ukupno emitovanog ugljen-dioksida “usisavaju” iz atmosfere. Svakako najgora situacija je u vodama oko Antarktika i Arktika koje primaju najveće količine vazdušnog CO2. Naučnici sa zebnjom predviđaju da, već do 2020. godine, više od deset procenata arktičkih voda neće biti prikladna za život onim organizmima kojima je neophodan kalcijum-karbonat za pravilnu izgradnju njihovih školjki i oklopa. Potpunu katastrofu upotpunjuje i podatak da savremeno čovečanstvo svakoga dana „ulije“ u mora oko 24 miliona tona CO2, što je zaista podatak bez presedana.

ŠTA ZNA DETE ŠTA JE 300 MILIONA: A kad je o katastrofama reč, još sa časova biologije i istorije pamtimo da je život na Zemlji prošao kroz pet „doba masovnog istrebljenja“, izazvanih događajima kao što je pad asteroida, recimo. Danas se, međutim, sve više govori o ljudskom kombinovanom uticaju kao o novom, šestom uzročniku masovnog istrebljenja. I sva je prilika da se približavamo tački nakon koje nema povratka. Izveštaji naučnika koji su objavljeni u prestižnom časopisu „Sajens“ ukazuju da tako naglo povećanje kiselosti u okeanima predstavlja najveću opasnost za koralne grebene, jer uzrokuje njihovo trajno odumiranje. Budući da su koralni grebeni staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta, lančanom reakcijom može doći i do njihovog nestanka, što opet uzrokuje opasnost za veće životinje koje se njima hrane. I tako u krug, izaziva se poremećaj ravnoteže u čitavom morskom eko-sistemu, što će svakako imati posledice i po samog čoveka.

Gledaćemo samo na slikama: Okeanski biodiverzitet

Gledaćemo samo na slikama: Okeanski biodiverzitet

Kako bismo razumeli šta bi kiselost okeana mogla učiniti u budućnosti, istraživači iz SAD-a, Velike Britanije, Nemačke, Španije i Holandije pregledali su brojne geološke zapise vraćajući se 300 miliona godina unazad, u potrazi za znacima velikih poremećaja klime. Naznake klimatskih promena uključuju i sve one događaje koji su u praistoriji uzrokovali masovno izumiranje živih bića: poput onih od pre 250 miliona godina, na prelazu Perma u Trijas, zatim udara gigantskog asteroida od pre 65 miliona godina, kao i usled masivnih erupcija vulkana, koji su pre 56 miliona godina prouzrokovali petohiljadugodišnji period globalnog zagrevanja. I upravo u tom razdoblju, koje se dogodilo nekih 9 miliona godina nakon izumiranja dinosaura, okeani toga doba postali su kiseliji za oko 0,4 pH jedinica, računajući čitav 5000-godišnji period.

Međutim, čak i masivni praistorijski vulkanizmi mačiji su kašalj u poređenju sa onim što se dogodilo na Zemlji od početka industrijske revolucije, u poslednjih 150 godina. Samo u 20. veku, okeani su postali kiseliji za 0,1 pH, a prema studiji univerziteta Kolumbija, predviđa se da će od 2100.godine, porast acidifikacije voda rasti po stopi od 0,2 ili 0,3 pH, svakog narednog stoleća. U skladu sa tim, UN-ov Međuvladin panel o klimatskim promenama nedavno je upozorio da bi globalna temperatura mogla porasti za 1,8 do maksimalnih 4 stepena Celzijusa samo u ovom veku. Istini za volju, postoje i oni koji su prilično skeptični na ovakve zaključke naučnika, smatrajući da sadašnje klimatske promene nisu uzrokovane aktivnostima ljudi, već da se tu radi o potpuno prirodnoj pojavi, uključujući i sâm ciklus zagrevanja.

“KINESKI SINDROM ZA MNOGA LJETA”: Činjenica je, međutim, da čovek ubrzano radi na toksikaciji čitave planete. Sjedinjene države, kao i Kina, vodeći su zagađivači Zemlje, a neverovatno zvuči podatak da je Kina već u 2011. godini, trošila uglja koliko i sve ostale države na svetu – zajedno (47% prema 53%). Kontroverzni Grinpis u svom izveštaju navodi da su samo tri najveće kineske kompanije (Huaneng, Datang i Guodian) proizvele prošle godine više štetnih gasova nego čitava Velika Britanija! I brojne druge organizacije za zaštitu prirode, kao što je Svetski fond za prirodu (WWF), upozoravaju da je pretežno ljudska aktivnost dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a da je samo od 1970. do 2003. godine nestala čak trećina vrsta kičmenjaka. Izveštaj stručnjaka iz WWF-a upozoravaju da bi sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja već do kraja 21. veka, što je gotovo jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih živih bića.

"Pluća zemlje" u nestajanju: Posledice krčenja šuma

Zelene površine u nestajanju: Posledice krčenja šuma

Nisu bolje prošla ni “pluća Zemlje”. Dvadesetogodišnja studija šuma pokazala je da je čak 12,5 odsto biljnih vrsta na svetu na granici izumiranja zbog krčenja zelenih površina, seče šuma i zasađivanja nedomaćih vrsta biljaka. I zaista, kumulativni efekti onoga što ljudi čine sopstvenoj planeti potpuno su poražavajući. Čovečanstvo troši prirodne resurse tolikom brzinom da priroda jednostavno ne uspeva da ih obnovi.

Cenu toga već smo uveliko počeli da plaćamo. Nažalost – baš poput zagriženog kockara koji neprestano povećava ulog – još nismo u potpunosti podvukli crtu. To ćemo, sva je prilika, ostaviti našoj deci da učine umesto nas. Koliki će ceh tada biti plaćen?

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s