Roger Federer: Kriza igre ili kraj jedne ere tenisa

Odmah da bude jasno na početku: nisam fan Rodžera Federera. Uprkos svim dostignućima u tenisu, rekordima koje je postigao, tehnički doteranoj igri i finesama kojima je privlačio pažnju i naklonost gledalaca (ali i sponzora) širom sveta, njegova pojava – i posebno, ona medijski stvarana i pažljivo održavana “aura nedodirljivosti” koja ga je pratila gotovo čitavu deceniju – mene je lično uvek ostavljala hladnim i ravnodušnim.

Kombinacija njegove prenaglašene arogancije, izvežbane mirnoće u nastupu – koja je proizvod kako svakodnevne rutine u ophođenju i komunikaciji, tako i poslovične germanske hladnoće – uz više puta ispoljeni potcenjivački odnos prema konkurenciji, stavili su me u front onih posmatrača teniskih zbivanja kojima je postalo sasvim svejedno koliko je turnira dotični osvojio, sve dok se ponaša tako kako se ponaša.

Međutim, nakon što je izgubio poslednja dva meča protiv igrača koji se ne nalaze ni u prvih sto tenisera u svetu (Vimbldon, Hamburg), a zatim na “domaćem” terenu u Gštadu, glatko u dva seta, doživeo poraz od 55. igrača na ATP listi, postavlja se pitanje šta se to događa sa nekada velikim šampionom belog sporta?

U čemu je problem: Federer sve češće ovako napušta teren

U čemu je problem: Federer sve češće ovako napušta teren

Brojni su razlozi ovakvog rezultatskog “kraha” ili krize u igri švajcarskog tenisera, nazovite to kako god želite, ali čini se da bi ključni faktori sumraka “Federerove ere” – uz napomenu da sâm redosled tih razloga u ovom slučaju nije ni od kakve važnosti – mogli biti sledeći:

SPORIJE KRETANJE: Godine i zamor materijala čine svoje. Čini se da je 31-godišnji Federer usporio svoje kretanje na terenu, što se odmah odražava na lošiji tajming prilikom udaraca sa osnovne linije, a samim tim uzrokuje i veći broj neiznuđenih grešaka.

FORHEND JE POSTAO NEPOUZDAN: Nekada trejd-mark švajcarskog tenisera, i svakako jedan od najbolje izvođenih udaraca u čitavoj teniskoj istoriji –  Rodžerov ravan i eksplozivan forhend – više ne predstavlja toliku opasnost po protivničke igrače i rivale na terenu. Da li je samo reket u pitanju? Izgleda da nije.

PAD SAMOPOUZDANJA: “Da li mogu da osvojim još neki Gren Slem?”, “Kako da bolje igram protiv Nadala, Đokovića i Mareja?”, “Zašto mi ništa ne polazi za rukom?” sigurno su neka od pitanja koja se vrzmaju po Federerovoj glavi. Recept je jednostavan: agresivnija igra, poboljšanje fizičke spreme i, naravno, od presudne je važnosti vratiti se u pobednički ritam na turnirima.

SVE NEUBEDLJIVIJI SERVIS: Švajcarac nikada nije bio “ubitačni” server u pravom smislu te reči. Sampras, Rodik ili Raonić, recimo, mogli bi se pohvaliti probojnijim servisima od Federera. Plejsment njegovih servisa, međutim, preciznost i uglovi koje je svojim početnim udarcem pogađao na vrhuncu svoje karijere, činili su ga izuzetno opasnim za protivnike i omogućavali su Federeru veliki broj laganih poena u meču. Danas to više nije slučaj.

VREME ZA PROMENU TRENERA: Kao što je Endi Marej svoj puni teniski potencijal uspeo da dosegne tek nakon što je angažovao Ivana Lendla – koji, pritom, nije imao prevelikog trenerskog iskustva, ali je zato kao teniski šampion bio nenadmašan na psihološkom planu, poznat po čvrstini karaktera i volji za pobedom – tako bi i Federer, eventualnom promenom trenerskog dua Anakon/Luti mogao da unapredi određene aspekte svoje igre. Padaju mi na pamet bivši šampioni poput Bekera ili Samprasa, koji bi svakako umeli da “ono” što ih je činilo velikim teniserima – agresivnost, pritisak, čvrstina “glave” – prenesu na „ranjenog“ Federera, i to bez ikakvog kompleksa od njegove teniske veličine, ili nekakvih dostignuća u svetu sporta, što je možda slučaj sa “klasičnim” trenerima i stručnjacima.

Stradaju živci i još ponešto: I Rodžer gubi strpljenje

Stradaju živci i još ponešto: I Rodžer gubi strpljenje

DEFICIT IGRE NA MREŽI: Iako je poznat kao neko ko na čitavom Turu ima možda i najbolje voleje (ne računajući dubl specijaliste, poput Ljodre ili Štepaneka), Rodžer ne koristi dovoljno svoju sposobnost da u važnim poenima, eventualnim češćim izlascima na mrežu, dodatno “pritisne” protivnika i sebi omogući osvajanje većeg broja tzv. lakih poena u meču.

DEFANZIVNI BEKEND: Mada je jednom prilikom pomalo komično izjavio kako “ne misli da mu je bekend slabiji udarac”, činjenica je da je Federeru najveća “rupa” u igri upravo njegov jednoručni bekend, koji je u prethodnom periodu i dodatno izgubio na probojnosti i sigurnosti. Koristeći sve više slajs i “čop” udarce sa prednost polovine terena, Švajcarac dodatno sebe stavlja u defanzivnu poziciju, dok u više nego tvrdoglavim pokušajima razmena bekend dijagonala sa protivnicima, Federerove lopte sve češće završavaju u publici, nekontrolisano katapultirane ramom njegovog reketa.

OČIGLEDAN MANJAK TRENINGA: Federer očigledno nikada nije bio tip koji je voleo da trenira. Uz to, svih ovih godina, bio je siguran favorit koji je ostajao do samih završnica na turnirima na kojima je nastupao, što mu je omogućavalo da ostane u dobroj formi i održi visok igrački tempo. Sada će, međutim, morati da pronađe dodatne sparing-partnere i da neuporedivo više provodi vremena na treningu. Njegov talenat više nije dovoljan za fizički spremnije i agilnije igrače kao što su Novak, Endi ili Rafa.

MALA ISKORIŠĆENOST BREJK-LOPTI: Ono što čini razliku među vrhunskim teniserima je i broj prilika da se tokom meča oduzme protivnikov servis. Ove godine Federeru ne polazi za rukom da iskoristi brejk lopte koje ima na servis protivnika, pogotovu u ključnim, prelomnim trenucima meča. Rezultat toga je i povećan broj tajbrejkova, u kojima se, uglavnom, bolje snalaze sigurni, čvrsti serveri.

POVREDA LEĐA: Iako se čitavu deceniju i po kreće u svetu vrhunskog profesionalnog sporta, Federer je poznat po tome što su ga tokom karijere uglavnom zaobilazile ozbiljnije povrede. Sve do nedavno, izgleda, jer kako se čini, već neko vreme vuče hroničnu povredu leđa koja mu svakako otežava kretanje i tempiranje forme za velike turnire.

SLAB FOKUS: Nemogućnost da održi visok stepen koncentracije tokom čitavog meča, svakako je vidljiv nedostatak Rodžerove igre ove godine. Iako još uvek može da odigra pojedine mečeve na vrlo visokom nivou, činjenica je da sve više pokazuje oscilacije tokom igre, što se vidi i po broju neiznuđenih grešaka koje pravi u meču. Broj mečeva i odnos između pobeda i poraza u 2013-oj (30-10) pokazuju upravo nedovoljnu konstantnost Federerovog tenisa.

TVRDOGLAVOST, SUJETA I EGO: Retko se dešava da veliki šampioni u sportu, koji poseduju izuzetan talenat, disciplinu i sportsku inteligenciju, nikada, zapravo, ne uspeju da dosegnu potpuno ispunjenje svojih ogromnih potencijala, jer ih koče još izraženija sujeta, unutrašnji super-ego i prava inflacija ljudske taštine. I možda baš zbog toga, Federer, uprkos statistici i ostvarenim rezultatima – nikada neće biti najveći teniser svih vremena.

Zbog navedenih osobina i neshvatljive, tvrdoglave istrajnosti da nikada ništa ne menja, kod sebe, ili u svojoj igri, svejedno – pa čak i po cenu debakla – Švajcarac je, ipak, ostao čovek malograđanske svesti, prepun unutrašnjih ograničenja, predrasuda i nepremostivih mentalnih prepreka. Iz svoje kože se, ipak, ne može, što bi rekao narod.

ŠTA JE ALTERNATIVA: Mogao je Rodžer da se povuče posle osvojene 17. Gren Slem titule na svom omiljenom turniru, na Vimbldonu. Mogao je, i nije. Oborio je sve rekorde. Vratio se na mesto broj 1. Ni to mu nije bilo dovoljno. Iako je jedan od najplaćenijih sportista sveta (prema časopisu „Forbes“ samo tokom prošle godine zaradio je 71 milion dolara, od čega je na teniskim turnirima inkasirao „samo“ šest i po miliona, dok je lavovski deo zarade, više od 65 miliona dolara, zaradio zahvaljujući lukrativnim sponzorskim ugovorima), valjalo je, do daljnjeg, održavati „radnu temperaturu“ ove biznis mašine za pravljenje novca.

Sponzori ga obožavaju: Lider sportskog endorsement-a:

Sponzori ga obožavaju: Federer, lider sportskog endorsement-a

A mogao bi, zapravo, samo da se ugleda na svoju koleginicu od struke, Serenu Vilijams, koja je više puta pokazala šta znači biti istinski šampion i vratiti se u sam svetski vrh. Izborila se sa brojnim, ozbiljnim povredama i zdravstvenim problemima, mučili su je depresija i hronični problemi sa viškom kilograma, a sve vreme, za vratom, kidisala je armija mladih, ambicioznih, fizički spremnih teniserki, željnih uspeha, slave i priznanja.

Rodžer je imao daleko više sportske sreće od Serene Vilijams. Gotovo pune tri godine (2004-2007) nije imao ozbiljnijeg takmaca na teniskim turnirima. Onda kada se era Samprasa, Agasija, pa čak i Hjuita, privela kraju, a budući teniski šampioni Nadal, Đoković ili Marej još su se kalili u profesionalnim vodama. Videćemo koliko će Federer, sa novim, većim reketom ako treba, biti kadar da napravi „epski“ kambek i sve nas iznenadi nekakvim budućim, fantastičnim rezultatima. Neuporedivo gore bilo bi da, ne prepoznavši na vreme signale koji su ukazivali na sumrak jedne velike karijere, postane samo eho nekadašnje veličine, senka koja će vremenom, ali i učestalim porazima od autsajdera, samo sve više gubiti na sjaju.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s