PRIZMA “Velikog Brata”

Nije valjda da vas je šokiralo saznanje da neko negde prikuplja vaše privatne podatke na internetu? Ili da prisluškuje vaše telefonske razgovore? Špijunira vaše postove na društvenim mrežama, čak? Iznenađeni? Diže vam se kosa na glavi? Ne verujem, iskreno. Jer, ko bi uopšte mogao pomisliti da će u eri gotovo nekontrolisane tehnologije, razvoja digitalnih oblika komunikacije, vaši korisnički nalozi, maštovite šifre i lozinke, ili nekakva podešavanja o privatnosti, biti bilo kakva smetnja da sve što ikad napišete na internetu, objavite na društvenim mrežama, izgovorite mobilnim telefonom, pošaljete elektronskom poštom i slično, biti skriveno od tehnološki naprednih “ušiju i očiju” obaveštajnih superkompjutera, kripto-mašina i dugouhih analitičara koji sede u  kancelarijama bezbednosnih službi širom sveta?

SVE SE VIDI, SVE SE ZNA: Poenta je, zapravo, da nam britanski Gardijan ili Vašington Post, CIA-in pokajnik i uzbunjivač (whistleblower) Edvard Snouden nisu otkrili ništa novo, kada su nedavno objavili nešto što smo, u dubini duše, svi prihvatili kao odavno važeću javnu tajnu: da američke vlasti – preko Nacionalne bezbednosne agencije (NSA, iliti No Such Agency kako je od milošte zovu u medijskim krugovima) tajnim programom PRIZMA – u potpunosti prate internet i društvene mreže, čitaju poruke i mejlove stotina miliona ljudi u realnom vremenu, kao i da prisluškuju i prikupljaju podatke o svim pozivima koji se, recimo, obavljaju u “Verajzon” telekomunikacionoj mreži u Americi.

Oko "Velikog brata" sve vidi: Sedište NSA

Oko „Velikog brata“ sve vidi: Sedište NSA

U današnjem svetu, međutim, nisu samo Amerikanci ti koji prisluškuju i prate, ne treba se zavaravati. Moglo bi se čak reći da u tom bezbednosno-obaveštajnom sektoru svako svakog nadgleda, svi su “na merama” što bi se reklo, u zavisnosti od potreba i trenutnih mogućnosti provajdera obaveštajnih usluga, to jest. Tako smo saznali i da je britanska obaveštajna agencija Državni komunikacioni štab (GCHQ) pratila elektronsku poštu i telefonske razgovore stranih diplomata tokom međunarodnih konferencija čiji je domaćin bila Velika Britanija. O kineskim tajnim poduhvatima u oblasti industrijske špijunaže već su napisani tomovi materijala. U Nemačkoj, njihova Savezna obaveštajna služba (BND) predstavila je nedavno novi program nadgledanja interneta “težak” 100 miliona evra, koji će po svemu ličiti na program američke NSA. O Rusiji da ne govorimo: tamo je KGB-ovska zaostavština u tehnici i ljudstvu upravljala gotovo svim procesima u društvu, najvidljivije u prethodnih barem petnaest godina, od dolaska Vladimira Putina na vlast. I tako dalje, da ne nabrajamo više.

ČEMU SLUŽE PRIJATELJI: Bilo kako bilo, možda najinteresantniji podatak u čitavoj PRIZMA aferi jeste dobrovoljno (?) učešće vodećih tehnoloških i komunikacionih giganata u SAD u ovom tajnom programu. Pogledajte samo taj impozantni spisak kompanija: Microsoft (u programu PRIZMA od septembra 2007.), Yahoo (mart 2008), Google (januar 2009), Facebook (jun 2009), PalTalk (decembar 2009), YouTube (septembar 2010), Skype (februar 2011), AOL (mart 2011), Apple (oktobar 2012), kao i Dropbox, koji je neposredno pre no što su informacije o PRIZMI procurile u javnost, bio prvi sledeći na redu za ulazak u program. Komičan je bio pokušaj predstavnika ovih kompanija da objasne javnosti otkud one u tom špijunskom trileru: pravi “slalom” saopštenja kretao se od potpunog negiranja da su navedene firme uopšte učestvovale u programu PRIZMA, pa sve do (in)direktnog priznanja da su državnim službama ipak “otkrivale podatke o korisnicima”, ali samo “u skladu sa zakonom”. (Je l’ te nego kako drugačije!). Program je išao tako daleko, da je čak je i zagarantovana tajnost bankarskih operacija bila na udaru – Vol Strit Džornal je objavio da je NSA preko programa PRIZMA pratila i sve transakcije ostvarene putem kreditnih kartica.

Ukupno gledano, pratilo se čak deset različitih tipova komunikacije i njihovih podataka: e-pošta, instant poruke, video fajlovi, fotografije, sačuvani podaci na tzv. cloud servisima, voice četovi, transferi fajlova, video konferencije, log-inovi, kao i podaci sa korisničkih profila na društvenim mrežama. Pominjalo se čak i uživo „praćenje“, kad god bi potencijalna sumnjiva osoba koristila Google search.

TERORIZAM JE KRIV: Otkada je Barak Obama preuzeo funkciju predsednika SAD – uprkos svom javnom obećanju da će transparentnost i vladavina prava biti merila njegove vlasti –  uvedene su dodatne mere praćenja i prisluškivanja ogromnog broja ljudi, navodno iz puke predostrožnosti, a koja ima za cilj sprečavanje nekakvih novih terorističkih napada. A koliko je energično predsednik Obama, ne samo branio ulogu svoje vlade u aferi prisluškivanja, već i direktno podsticao ove aktivnosti svojih špijunskih službi, najbolje se može videti iz podatka da su samo tokom 2012. godine, na dnevnim brifinzima kod predsednika u Beloj kući, čak 1.477 puta korišćeni podaci prikupljeni putem PRIZMA programa!

Ko sve ima pristup našim  podacima: Serveri su tu da pamte

Ko sve ima pristup našim podacima: Serveri su tu da pamte

„Veliki brat“, zna se, nikada ne spava. I nije samo PRIZMA ta koja budno prati sve naše aktivnosti na internetu. Osim njega, postoje još najmanje tri paralelna programa praćenja i kontrole. Program „Narus“, ili kako se još naziva i Intelligence Traffic Analyzer (ITA), koji koristi i američki FBI, takođe vrši monitoring internet saobraćaja. Negde se, međutim, svi ti podaci moraju „fizički“ skladištiti, za šta je potrebna ogromna databaza. Ovu ulogu najverovatnije ima ogromni centar NSA „Marina“, koji se nalazi u Juti, a od 2008. funkcioniše i napredna baza podataka, simboličnog naziva „Accumulo”.

TRAŽILI STE GLEDAJTE: Znajući sve to, šta nam preostaje, zapravo? Običnim ljudima, malom čoveku, što bi se reklo. Demonstracije, pobuna? Ili pak ravnodušnost? Ništa od svega toga. Čak i da svi ovog trenutka pogasimo svoje Fejsbuk naloge, prekinemo da tvitujemo, odreknemo se mejla i isključimo kućni adsl, ništa se ne bi promenilo, u stvari. Svi ti podaci već su odavno negde uskladišteni po serverima širom sveta, a i znamo da ne bismo baš dugo izdržali bez svih tih savremenih uređaja, smart telefona ili interneta. To je danak životu čoveka 21. veka, izgleda.

Ali trebamo biti svesni toga, za početak. I javno saopštiti da smo prozreli namere onih koji odlučuju o sudbinama milijardi ljudi. Mogli bismo – s malo crnog humora, kako i dolikuje ovakvim situacijama – reći da nam je potpuno jasno da je jedina svrha postojanja ovih nakaradnih programa, zapravo, dehumanizovani pokušaj da se Orvelovska anti-utopija iz čuvene knjige „1984“, iz sveta fikcije, konačno i trajno „preseli“ u realan život. Za sada smo prihvatili pravila igre, takva kakva su. Uostalom, učestvujemo u tome dobrovoljno, zar ne?

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s