Dan na Zemlji (priča iz taksija)

Ko je imao priliku da gleda kultni film američkog režisera Džima Džarmuša „Noć na Zemlji” – omnibus sačinjen od  pet različitih priča iz taksija tokom jedne jedine noći – gde se na svojstven način ukrštaju sudbine putnika i vozača taksija u različitim gradovima Amerike i Evrope, znaće o čemu pričam.

Juče sam, vraćajući se kući sa ćerkom, seo u taksi i pošto je, nedugo nakon polaska, Iva krenula nervozno da se vrti i evidentno dosađuje, odmah sam krenuo u realizaciju oprobanog  recepta za odvraćanje pažnje: ponudio sam joj svoj mobilni telefon i uključio prvu melodiju na koju sam naišao.

Čuo se glas Milana Mladenovića u pesmi Par godina za nas. Iva je momentalno ućutala i krenula ručicama da vrti telefon i sluša pesmu.

Taksista, koji do tog momenta nije maltene ni progovorio, čuvši melodiju, odmah se okrenuo ka nama i ozareno rekao: „Jao, Ekatarina velika, to je prava muzika, čoveče, evo gledaj imam i ja” i krenuo da pretura po kaseti automobila na suvozačevoj strani. „Narezao sam komplet Katarinu II, EKV, Haustor, Azru, sve imam ovde” trofejno nam pokazujući sveže narezani CD u providno-beloj foliji.

„Svaka čast”, rekao sam smejući se, „i meni, kao što vidiš, dete od malih nogu sluša istu muziku”.

Taksista, prosedi čovek srednjih godina, po mojoj proceni petnaestak godina stariji od mene, odmah se nadovezao: „Tako je, na vreme da je usmeriš i pokažeš šta je to dobra svirka! Vidiš, ja imam sina i ćerku, sin četrnaes’a ćerka sad upisuje fakultet i svi slušaju rokenrol”.

* * *

Vozili smo se tako još neko vreme, Iva je čvrsto držala svoju „muzičku kutiju”, a taksista je nastavio da priča, usput pevušeći: „Ja sam išao u odeljenje sa Ekatarininim bubnjarem, Rakom, znaš ga, dobar je muzičar bio, a svi smo se družili ispred SKC-a, cela ekipa je bila tu”.

I da bi mi dokazao da je sve što priča zaista istina i koliko se razume u muziku novog talasa, počeo je naglas da peva refren. Kakva filmska scena!

Mi se vozimo, a taksista, uz pratnju muzike sa telefona, peva: Voli me onako kako nikad nisi volela, voli me onako kako nikad nisi volela-aa, voli meeeeee!

* * *

Ovo muzičko „druženje” u taksiju nije trajalo dugo, a mi smo već stigli na odredište, kod moje dugačke desetospratne zgrade na Novom Beogradu. Izvukao sam novac iz džepa i platio taksisti. Pozdravili smo se nekako bez reči, samo pogledom, u fazonu razumemo se ti i ja, iz iste smo priče…

„Sve najbolje, druže” rekao mi je samo, dobacujući pritom nekakvu onomatopeju Ivi, kao kada se odrasla osoba obraća bebi, pre nego što sam, držeći ćerku za ruku, definitivno zalupio vrata od kola.

Advertisements

4 mišljenja na „Dan na Zemlji (priča iz taksija)

  1. Divna priča. Ovako nešto čoveku popravi raspoloženje. Mladima treba predočiti šta se nekada slušalo. Današnja muzika je dno. Mislio sam da je to zbog godina, da sam postao džangrizav, ali, uverio sam se da mlade generacije ipak prihvataju prave vrednosti , samo ako uspete da im nenametljivo prezentujete stare numere. Još jednom hvala na divnom članku. A, Džarmuša ću opet odgledati. Podsetili ste me. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s