(Pro)pali simboli

Prolazim pored zgrade nekadašnjeg SIV-a, danas poznatije pod nazivom Palata Federacije – mada, bez Crne Gore, i taj naziv puki je recidiv neumitnog točka istorije – i imam šta da vidim: na krovu dronjave, zapuštene i prljave zastave države Srbije, obmotane oko svojih nosača, čiji krajevi se jedva pomeraju usled strujanja blagog beogradskog povetarca. Kakva država, takvi i simboli, pomislio sam.

Zamislite, na primer, da na Kremlju ili na Beloj kući, umesto sjajnih, čistih i ispeglanih zastava Rusije i Amerike, vidite izbledele, šarene „krpe“ kako tužno vise na vrhovima zgrada. Mislili bi da je izbio Treći svetski rat, u najmanju ruku. A da su predsednici njihovih zemalja odavno napustili svoje kancelarije i kabinete, krijući se negde u neprobojnim bunkerima Sibira i Arizone.

U našoj zemlji, metaforički rečeno, simboli nacije preslikali su na sebe obeležja sopstvene države: blede su kopije, simulakrumi onoga što bi državni simboli trebali da budu. Grb, zastava ili himna jedne države projektuju njen autoritet, moć i ugled, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. S obzirom da je današnja Srbija bleda kopija ozbiljne države, nije ni čudo da se i njeni simboli doživljavaju na sličan način.

Setite se samo nedavne farse oko (neuspelog) menjanja grba, kada je u nepuna tri meseca doneta i naprasno ukinuta uredba Vlade zbog koje bi morali da se menjaju zastave, table na državnim institucijama i diplomatskim predstavništvima, memorandumi, pasoši i lične karte, ordenja, sportska obeležja, vojne i policijske uniforme, pečati i novčanice – a da niko zbog toga nije bio pozvan na odgovornost.

Grb Srbije: Koji je pravi?

Ispostavilo se da je bilo problema i oko izgleda novih registarskih tablica, koje su, usred te prepirke oko grba, već bile puštene u proizvodnju, jer se nije znalo koji ocili treba da stoje – dal’ sa starog ili novog (kitnjastog) grba Srbije?

Šta tek reći o skandaloznoj odluci da se zasedanja Skupštine Srbije (cirkuske glasačke mašine, institucije bez ikakvog autoriteta u društvu) otpočinju uz postrojavanje Garde Vojske Srbije ispred Doma Narodne skupštine. Pa ne misle valjda srpski poslanici da će, koračajući crvenim tepihom, uz postrojene pripadnike garde, oni sami dobiti na značaju u društvu? Čista farsa.

Uz himnu, crveni tepih i gardu: poslanici Srbije

Pamti li neko blamažu oko pesme „Nebom plovi jedna ptica bela“ uz koju je trebalo da navijamo za srpsku reprezentaciju na Olimpijadi u Pekingu 2008? Napravljena kao papazjanija etno, hip-hop i sijaseta drugih muzičkih pravaca – tipičan novokomponovani srpski muzički miks – ta pesma je, kao vrhunac priče, imala i delove četničke pesme „Morem plovi jedna mala barka“, čiji je najpoznatiji izvođač Baja Mali Knindža.

A tek smo kod zastave stigli…

Sećate li se onog komičnog Tadićevog ljubakanja zastave prilikom inauguracije za predsednika? I taj značajan simbol svakog društva – državna zastava – u Srbiji je, usled tradicionalnog srpskog manjka za meru, izgubio na svom značaju i autoritetu još na samom startu. Da li ste ikada na zastavi bilo koje ozbiljne države videli ONOLIKI grb, čija veličina, u vizuelno-dizajnerskom smislu, naprosto guta panslavensku crveno-plavo-belu površinu zastave. Da ne pominjem već odavno izlizanu priču kako je kruna simbol monarhije, a ne republike. To već i vrapci znaju.

Imitacija ozbiljnosti: Inauguracija Borisa Tadića

Ništa protiv grba, naravno, nemam, ali i druge zemlje, poput Austrije, Slovenije ili Španije, recimo, koje na svojoj zastavi takođe imaju grb, uradile su to daleko umerenije: uvek sam smatrao da je veličina grba na zastavi (Hrvatska, Srbija, Slovačka itd.) u direktnoj proporciji sa kompleksom niže vrednosti njenih zvaničnika i „rukovodilaca“. Da ne kažem, naroda.

Čojstvo i junaštvo samo su deo slagalice koja se zove – rodoljublje. Umerenost, tolerancija, znanje, radne navike moraju biti sastavni deo svačije doze patriotizma. Setite se kako su se Japanci poneli nakon zemljotresa, cunamija i pretnje od nuklearne katastrofe. Srbin sam i tim se dičim, ali imitiranjem državnosti, kroz simuliranje institucija i njenih simbola; farsičnim protokolima u državi koja je, gledajući statističke ekonomske parametre – po platama, nezaposlenosti i inflaciji – neslavni rekorder u Evropi, nećemo dobiti na značaju, niti će nas drugi gledati sa više poštovanja. Simboli će, kao i do sada, uostalom, samo verno pratiti državu koju predstavljaju.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s