Šta možemo da naučimo iz fundamenata klasične škole menadžmenta

Pioniri nauke o menadžmentu, svojim istraživačkim radom i naučnim teorijama s kraja 19. i početkom 20. veka, umnogome su razjasnili složene odnose menadžera i zaposlenih, omogućivši rukovodiocima da efektivno upravljaju većim i kompleksnijim organizacijama, naglašavajući pritom efikasnost organizacije kao celine. Da li je tako nešto moguće danas, hoćemo li iz svetske ekonomske krize izaći sa nekim novim, prosvetljujućim konceptom menadžmenta?

Počeci menadžerske misli: Krajem 19. i početkom 20. veka „globalni“ zamah industrijalizacije (pod pojmom globalni misli se prevashodno na područje najrazvijenijih država toga vremena, Sjedinjenih država i pojedinih velesila tadašnje Evrope) bio je u punom jeku. Do tada neviđena industrijska ekspanzija i akumulacija ljudskih, materijalnih i fizičkih resursa u privredi i ekonomiji, dovela je do formiranja prvih velikih organizacija. Zahvaljujući ubrzanom razvoju mehanizacije i tehnologije, sve većoj upotrebi mašina i povećanom broju radnika koji bi ih opsluživali, organizacije su tražile nove načine da povećaju efikasnost zaposlenih i unaprede proizvodnju.

I upravo u tom periodu, zbog sve veće potrebe za racionalnijim i efikasnijim metodama obavljanja i organizovanja poslova „na terenu“, javila se i potreba za sistematičnim oblikovanjem naučne misli teorijskog menadžmenta.

Združenim istraživačkim naporima pionira nauke o menadžmentu, stručnjaka koji su i sami potekli iz upravljačkih i inih struktura organizacija i kompanija toga doba, na prelazu 19. i 20. veka, stvoreni su temelji nove nauke, čije fundamentalne principe i danas možemo prepoznati u savremenim aspektima poslovanja i menadžerskoj filozofiji.

Autore koji su prvi uobličili i definisali funkcije i principe menadžmenta, danas svrstavamo u kategoriju – Klasične menadžment škole. Zbog čega su oni značajni? Upravo zbog činjenice da su svojim radom i naučnim teorijama umnogome razjasnili odnos menadžera i zaposlenih, rada i učinka, omogućivši rukovodiocima u javnom i privatnom sektoru da efektivno upravljaju većim i kompleksnijim organizacijama, naglašavajući pritom efikasnost aktivnosti organizacije kao celine. Mnoge od inovacija osmišljenih pre mnogo godina i danas su korisne u praktičnom radu i savremenom procesu upravljanja.

Klasična škola upravljanja: Klasičan pristup menadžmentu uključuje dve osnovne škole mišljenja:

– Naučni menadžment – koji je usmeren ka tzv. “najboljem načinu” (One best way) za obavljanje posla. Ovaj pristup ističe konkretna radna mesta i podelu zadataka, istražujući kako se unapređuje efikasnost zaposlenih uglavnom na nižim nivoima organizacije. Smatra se da je „otac“ naučnog menadžmenta Frederik Tejlor, a značajan naučni doprinos ovoj školi klasičnog menadžmenta dali su i Henri Gant, supružnici Frenk i Lilijan Gilbret i dr.

– Sveobuhvatna analiza upravljanja (odn. Teorija organizacije) – ovaj pristup posmatra organizaciju kao celinu i načine unapređenja njene efikasnosti i efektivnosti, obuhvatajući celokupni raspon menadžerskog rada i organizacije. Najistaknutiji mislioci organizacione teorije jesu Anri Fajol, Maks Veber, Čester Bernard i Meri Parker Folet.

U tekstu koji sledi, u osnovnim crtama, predstavićemo najznačajnije naučne doprinose autora klasične misli teorijskog menadžmenta, po kojima su ostali upamćeni sve do danas.

Frederik Tejlor

Frederik Tejlor (1856-1915) – smatra se “ocem” naučnog menadžmenta, eksperimentisao sa načinom rukovanja materijalom, mašinama i oruđem – tehnikom nazvanom “studija pokreta i vremena”; razradio sistem bonusa (nagrade), a primarni cilj mu je bio efikasnost radnika na poslu.

Frenk i Lilijan Gilbret

Frenk i Lilijan Gilbret (1868-1924; 1878-1972) – razradili su i poboljšali ideju “pokreta i vremena”,  osmislili “troprocesni plan unapređenja” prema kojem 1.) zaposleni rade svoj posao, 2.) pripremajući se za sledeći viši stepen, 3.) obučavajući svoje naslednike – sve u isto vreme.

Henri Gant

Henri Gant (1861-1919) – najpoznatiji je po svom izumu, dijagramu za planiranje (tzv. gantogram, i danas je u širokoj upotrebi), koji pokazuje poslovne aktivnosti kroz zacrtane vremenske periode, koliko je posla završeno i ko ih je obavio.

Anri Fajol

Anri Fajol (1841-1925) – razvio je sistematski metod menadžmenta. Organizaciju je posmatrao kao celinu i uvideo je univerzalnost principa menadžmenta, koji mogu da se primene na sve tipove organizacija. Definisao je osnovne funkcije menadžmenta (planiranje, organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola) i 14 principa menadžmenta koji su i danas korisni u savremenoj praksi:

  1. Podela rada
  2. Autoritet
  3. Disciplina
  4. Jedinstvo u komandovanju
  5. Jedinstvo usmeravanja/pravca
  6. Podređivanje pojedinačnih interesa opštim
  7. Nagrađivanje
  8. Centralizacija
  9. Hijerarhija
  10. Red
  11. Pravičnost
  12. Stabilnost osoblja
  13. Inicijativa
  14. Timski duh

Pre više od jednog veka, „globalna“ industrijalizacija i mehanizacija promenili su koncepte organizacije i ekonomiju toga doba verovatno više nego u prethodnih 1000 godina. Pojavila se svest o neophodnosti promene dotadašnjeg  nedovoljno osmišljenog i sistemski nestruktuiranog vođenja poslova  i, inspirisani tom idejom, pojedini naučnici izašli su sa potpuno novim konceptima upravljanja, koji su smelo i vizionarski utabali put kasnijoj filozofiji menadžmenta i rada organizacija.

Iz klasične škole menadžmenta proistekle su brojne potonje teorije i škole upravljanja (bihejvioristička, kvantitativna, sistemska, škola situacionih pristupa, teorija izvrsnosti itd.). Međutim, osnovni principi i funkcije menadžmenta – naravno u modifikovanoj verziji, usled brojnih ekonomsko-privrednih, tehnoloških, pa i političkih promena u društvu u prethodnih nekoliko decenija – i danas važe.

Da li je menadžmentu potrebna promena: Menadžment i postoji da bi, zajedno sa promenama u okruženju, evoluirao, napredovao i razvijao se. Ali šta ako evolucija, u svojoj biti spor i lagan proces promena i prilagođavanja okruženju, više nije dovoljna? Da li su nam potrebne promene, sličnije revoluciji, koje će iz osnova promeniti naš odnos prema upravljanju, menadžmentu, ekonomiji, finansijskom i bankarskom sektoru… (nastaviti niz po želji). Da li se, jednostavno, više ne može upravljati na način kako je do sada činjeno, jer su globalizacija, nove tehnologije, razvoj korporativnog biznisa i multinacionalnih kompanija učinile da menadžment – zasnovan na temeljima koji su podigli njegovi osnivači, a kojim sada dominiraju imena kao što su Piter Draker, Džek Velč ili Majkl Porter – završi svoju dosadašnju ulogu?

Ne bi se reklo. Teorija menadžmenta je pratila sve ove ekonomske i društvene promene, a nove tehnologije su omogućile i u velikoj meri olakšale uspešno upravljanje globalnom privredom. Međutim, da u menadžmentu treba da dođe do promena pokazuje duboka svetska ekonomska kriza koja traje poslednjih nekoliko godina. I što je najzanimljivije, početak krize i njen najsilovitiji udar doživele su najrazvijenije zemlje i to upravo u, kako se smatralo, najrazvijenijim oblastima ekonomije i privrede: u finansijskom sektoru, bankama, investicionim fondovima, na tržištu nekretnina ili u velikim korporacijama.

Primer poslovanja bez etike: menadzeri Enrona u godini bankrota kompanije sebi su isplatili plate i bonuse od 750 miliona dolara

Gramzivost i pohlepa: Moglo bi se reći da se suštinski uzrok, koji je doveo do sunovrata svetske ekonomije, a samim tim i celokupnog „menadžmenta-procesa“ krajem prve decenije 21. veka,  nalazi u samim menadžerima. Iako ne postoji  udžbenik menadžmenta ili publikacija iz ove oblasti, a da se eksplicitno ne govori o jednom od ključnih principa na kojima se zasniva savremeni menadžment – a to su etika (i društvena odgovornost) – savremeni upravljači su, iz najsebičnijih ličnih razloga, upravo zaobišli etiku kao jednu od vodećih ideja-vodilja svoga rada.

Prevagnula je najobičnija pohlepa i želja za što većim platama, bonusima,  profitima zasnovanim na biznisu bez kontrole i spoljašnjih uticaja. Misao da je  u „poslu sve dozvoljeno“, da nema pravila i principa izuzev novca i što veće zarade, pojedini menadžeri usvojili su kao jedinu konstantu svoga rada. I spirala više nije mogla da se zaustavi.

Ako smo danas svedoci da je svetska ekonomska kriza iz temelja uzdrmala globalni finansijski i privredni sektor, da se najmoćnije svetske sile – upumpavajući stotine milijardi dolara i evra u svoje posrnule ekonomije – s mukom bore da obuzdaju negativne efekte globalne krize; da zemljama u razvoju preti sve veća nezaposlenost i državna nelikvidnost, pa čak i bankrot, možda je vreme da se zapitamo da li su nam potrebni neki novi mislioci i menadžeri koji će ponovo u središte svoga rada postaviti principe etičnog i poštenog poslovanja i osmisliti nove putokaze za upravljanje u ovim turbulentnim vremenima 21. veka.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s