Hoće li naši tajkuni njihovim stopama?

Da li je moguće u današnjoj Srbiji otvoriti novine i pročitati, recimo, ovakvu vest:

Četrdeset najbogatijih srpskih tajkuna, među kojima Miroslav Mišković, Miodrag Kostić, Zoran Drakulić, Filip Cepter i Vuk Hamović ostaviće bar polovinu bogatstva dobrotvornim organizacijama.

Naravno da je nemoguće!

A upravo nešto slično – naravno ne u ovakvoj zemlji i sa našim bogatašima – dogodilo se u „prestonici“ kapitalizma – Americi. Naime, ravno četrdeset američkih milijardera ostaviće bar polovinu bogatstva dobrotvornim organizacijama. Ovakvoj visoko moralnoj i ispravnoj inicijativi najbogatijih Amerikanaca Bila Gejtsa i Vorena Bafeta, odazvali su se i Rokfeler, njujorški gradonačelnik Majkl Blumberg, vlasnik hotela Hilton, medijski magnat Ted Tarner i filmski reditelj Džordž Lukas. Ostalih tridesetak milijardera i bogataša iz različitih oblasti poslovanja, koji su se odazvali pozivu da nešto konkretno UČINE i POMOGNU nema svrhe poimence pominjati, lepo od njih, u svakom slučaju.

E sad, pitanje je kako je moguće da naši vajni bizmismeni, šatro-kapitalisti i izrabljivači ovo malo jada i čemera od zaposlenih u majčici Srbiji ni najmanje ne haju da – tako udruženi – učine nešto slično i, recimo, osnuju fond za pomoć SVIM izbeglicama na teritoriji ove zemlje i naprave u nekoliko gradova širom Srbije bar deset Belvila i nasele ih ljudima koji već decenijama ne mogu da dođu do pristojnog krova nad glavom i života dostojnog čoveka u 21. veku?

Odgovor je jednostavan – uopšte ih ne interesuje tako nešto! Oni samo gledaju kako da, uz pomoć državnih jasli (čitaj poreskih/kreditnih/(dodajte sami još neku…) olakšica i opraštanja dugova akumuliraju što veći kapital ZA SEBE, a nikako da učine nešto od čega bi svi – ugroženi, obespravljeni, osiromašeni – imali koristi.

„Narod, bre, marva, nek se snalazi kako zna i ume“, već vidim kako prosečan srpski bogataš razmišlja, „daj da namaknem još malo dok može, a onda Devičanska ostrva, keš u banku, milina, plažice, kokteli, jahte, avioni, kamioni…“

I to je to, narode, nema više. Srbija se raspada po šavovima, gnevni i napaćeni ljudi bauljaju po ulicama, žive neke svoje zajebane živote i gledaju kako da prežive do sutra. Vlast bahanališe, ne zanima ih ništa do gola vlast, troši tuđe/naše pare, zadužuje se do grla i vodi belosvetske globalne bitke sa svetom koji nas bez ostatka gleda ko nazadne kretene. I koji bi, najradije, da nas izbrišu iz udžbenika sadašnjosti, pa da se, ko Hazari, provlačimo po knjigama istorije. Nema politike, nema ekonomije, nema pravila, nema perspektive, nema budućnosti.

Mislite da sam pesimista? Će da vidimo.

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „Hoće li naši tajkuni njihovim stopama?

  1. ma pesimista je samo dobro obavesteni optimista…!
    oni ranije su malo pili, malo sarcu davali, ali ovi… sarac samo sto nije crko…
    pa, znas sta? dok god mi cutimo, nema sta da se menja!
    ameri su „velikodusni“ jer za to imaju poreske olasice… a kod nas nista! pa neces valjda ocekivati da tajkuni svoj novac daju dobrovoljno!
    nego, blago meni da se mi kao narod dogovorimo i da sami preuzmemo upravu nad ovom napacenom zemljom ! ne treba nama nicija milostinja, nama samo treba prilika da mozemo da radimo…. ostalo ce vec doci …
    ali ne dok svi cutimo !

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s